Algoritmi u programima toliko su komplikovani da sistem nekad daje greške koje čovjek ne može da ispravi.

Jedni sistemi nalaze se u vezi sa drugim sistemima. LJudi nisu u stanju da kontrolišu  tu vezu.

Mark Avrum Gubrud, doktor fizike i matematike sa Prinstonskog univerziteta,  upozorava da ljudi ne kontrolišu reakciju udaljenog sistema na dobijeni signal od sistema koji je dao grešku.

Uz sve opasnosti korišćenja autonomnih borbenih robota, odluka o njihovoj upotrebi i korišćenju i dalje je u rukama vojnih kompanija za proizvodnju naoružanja.

"Hjuman rajts voč", zajedno sa stručnjacima pravne škole Harvardskog univerziteta,  objavio je referat "Gubitak ljudskosti: predmet protiv robota-ubica“.

U njemu se govori  o potrebi odricanja od korišćenja, proizvodnje i razrade potpuno autonomnih "robota-ubica".

Takođe, potrebno je da se razrade međunarodne pravne norme, koje regulišu obrt borbenih mašina u svijetu, da bi se spriječila njihova nekontrolisana proizvodnja.

Stručnjak za vojna pitanja Boni Dočerti ne vjeruje da će roboti, koliko god bio razvijen njihov kompjuterski razum, poštovati međunarodne standarde zaštite civilnog stanovništva tokom vojnih operacija.

Njih neće ništa kočiti, nikakva milost prema civilima, jer oni apsolutno ništa ne osjećaju. Osim toga, teško je kontrolisati dejstvo robota-ubica.

Njihovo dejstvo, koje je van kontrole, može minirati princip politike uzdržavanja - upozorava on.

Sada postoje stručnjaci visokog nivoa i napredne tehnologije. Ali većina naučnika i istraživača pozivaju stručnjake da ne opremaju robote oružjem, nego da ih prave korisnim za mirnodopske svrhe.

Neka roboti pomažu čovjeku da izađe na kraj sa teškim, ali rutinskim zadacima. A ljudi treba da rade sa ljudima.

Stručnjaci smatraju da roboti treba da rade u mirnodopskim oblastima, u poljoprivrednoj proizvodnji ili medicini.

Srna/Frontal