Љекар Раде Дујаковић, доктор породичне медицине у амбуланти на Старчевици у Бањалуци, прослиједио је медијима писмо поводом напада на њега који је имао на радном мјесту недавно од једног проблематичног пацијента који му је нанио повреде грудног коша које како дефинише доктор могу бити опасне по живот.

Пацијент је лупао инвентар, физички и вербално се "обрачунавао" са сестрама, а када га је Дујаковић покушао смирити ударио га без повода.

Поводом инцидентног догађаја у Амбуланти ДЗ на Старчевици од 12.03.2012. год.

Да се насиље са улице увелико преселило у чекаонице, ординације и болничке одјеле, свједоче све чешћи физички напади на здравствене раднике, посебно љекаре, какав је био и инцидент који се десио 12.03.2012. године у II смјени (око 19 h), у Амбуланти породичне медицине на Старчевици, када је млади, обијесни, наводно револтирани грађанин, тридесетогодишњи Бранко Петковић, избјеглица из Бихаћа и приватни предузетник - пекар, а уз то по формалном образовању наводно и здравствени радник (медицинар), чак, физички и вербално атаковао на медицинске сестре на рецепцији Амбуланте, на инвентар, уз пријетњу ватреним оружјем: „Све ћу вас побити, идем по пиштољ, мајку ј...ем!“, а све због наводног вербалног неспоразума супруге нападача (која је у другом стању), са медицинском сестром.

Реагујући на ужасну галаму, буку и разбијање, помислио сам да је у чекаоници пацијент у ургентном стању, прекинуо сам преглед пацијента (Слободана Рашића, наставника Технолошке школе) и отворио врата ординације у намјери да помогнем радним колегицама. Видјевши да се не ради о хитноћи већ о дрском и агресивном нападу на медицинске сестре, покушао сам разборито и смирено, ријечима да га уразумим. Али, без икаквог разлога и повода, ничим изазван са моје стране, нападач уз изобличену физиономију, избезумљено и запјенушано, урлајући притом, устремљује се на мене, подигавши обје руке изнад моје главе, а потом ме објеручке удара у грудни кош на самом прагу моје ординације и даље настављајући галаму и пријетње. Не пружајући му било какав физички отпор и без покушаја да се браним (јер сам увијек сматрао да би се то косило са достојанством и етиком хумане професије коју обављам и симболиком бијелог мантила којег носим!), успио сам ући у ординацију и са свог мобилног телефона (у ординацији немамо телефон?!), позвати полицију која стиже за пар минута и зауставља још увијек разбјешњелог силеџију! Том приликом сви актери и свједоци дали су изјаве за полицијски записник и прекршајну пријаву против нападача због кршења јавног реда и мира и напада на здравствене раднике и љекара на радном мјесту (Полицијска станица Обилићево).

Са именованим нападачем и његовом супругом, раније нисам имао никакав професионални, нити приватни контакт, јер они и нису моји регистровани пацијенти. Страдао сам искључиво на радном мјесту вршећи професионалну дужност. Притом напомињем да актер агресивног и деструктивног напада на амбуланту „Старчевица“, није први пут атаковао на овај начин на персонал Амбуланте, грубо кршећи кућни ред и елементарни бонтон породичне медицине, омаловажавајући и понижавајући особље грубим увредама и приетњама а крајем прошле године, само пар дана прије одласка наше сестре Наде Аничић у заслужену пензију, јуришао је на њену личност и образ, пријетећи да ће је „задавити“! Једини разлог за такав безобразлук био је „испровоциран“ молбом сестре да „сједне и сачека ред“, јер је дошао без најаве и заказаног термина (а тако долази константно!), захтијевајући да буде примљен одмах и без поговора! Свака дискусија и са најдобронамјернијим тоном и савјетом без респекта и уважавања било каквог аргумента и обзира, неминовно и неопозиво води у сукоб са дотичним.

Ударац који ми је, без икаквог разлога и повода, задао у мој ординацији, у судско-медицинској теорији и пракси, може се третирати као опасан по живот и покушај убиства, јер ударац у прекордијум може изазвати тренутну срчану смрт! Уз то, ничим изазван физички напад на радном мјесту, недопустив је и посљедично резултира психичким стресом врло високог интензитета, који љекара може на дуже вријеме онеспособити за функционисање на свом одговорном послу и професионалној обавези. Психичке посљедице су у мом случају и психијатријски верификоване али и физичке: стенокардичне тегобе, екстрасистоле тј. поремећај срчаног ритма, главобоља, вртоглавица, поремећај вида, фотофобија, несаница!

Нападач, са константним и рецидивантним понашањем проблематичне, конфликтне и агресивне особе, без стида и образа, без обзира и карактера, само дан-два након описаног, за све нас трауматичног догађаја, поново се појављује у амбуланти захтијевајући медицинску услугу, а без имало кајања, искрене жеље и намјере за евентуалним извињењем, већ са новим ироничним, провокативним наступом и препотентном и срамном намјером да испита хоће ли га неко приватно тужити, па у том смислу безсрамно улази у моју ординацију упозоравајући ме, „без пардона“, да било каква тужба не би била паметна (пошто он и даље није одговоран за своје поступке!), а што се тиче полицијске службене прекршајне пријаве, он ће то већ „средити“! У осталом, притом „поносно“ наглшава (као у Ерзмовој „ Похвали лудости“!), да је он и члан „владајуће странке“!

Евидентно је да се ми, здравствени радници, прије свега доктори, налазимо на социјалној оштрици друштва, злоупотребљени и изложени, као пјешчани спруд на обали мора, за амортизовање социјалних проблема и фрустрација психичких лабилних и револтираних појединаца и читавих социјално угрожених категорија становништва, а да се код оваквих инцидената који су учестали и ескалирали до правог таласа насиља и плиме некултуре и примитивизма у нашим здравственим установама, надлежно Министарство, Одбор за здравство Народне скупштине, Комора доктора медицине РС, Друштво доктора медицине РС, Синдикат здравства, не оглашавају и не стављају у заштиту доктора и здравствених радника, игноришући проблем угрожавања физичког и психичког интегритета као и њиховог академског достојанства. Обзиром на игнорантски однос релевантних институција (једина осуда је јавно изречена од управе ЈЗУ ДЗ Бања Лука), обзиром да именовани и осиони нападач, без образа и каректера, наставља у својој арогантној константи, узнемиравати и ометати радни процес, угрожавајући личну безбједност и кршећи основна права особља амбуланте (али и других пацијената), игноришући кућни ред и принципе рада породичне медицине, а поједине сестре и докторице испрепадане, збуњено и лицемјерно притом, понизно повлађују насилнику (који их држи као своје таоце), па у том контексту смо принуђени искористити законску могућност и затражити заштиту личног интегритета и академског достојанства и у циљу санкционисања насилничког понашања именованог, који очито не намјерава да се уразуми и цивилизује, отказати пружање здравствених услуга на локалитету овог пункта амбуланти породичне медицине!

Због физичког напада на љекара, малтретирања, застрашивања, угрожавања живота и тијела, вербалних увреда, пријетњи и понижења здравствених радника, жена, нема правног нити етичког упоришта, по коме бисмо и даље мазохистички трпјели ово садистичко иживљавање и злостављање!

Уколико се надлежне инстанце оглуше овај апел и захтјев, нема гаранције да овај конфликт неће даље ескалирати и кулминирати трагичним епилогом! Молим надлежне органе, институције и појединце да схвате озбиљност проблема и редузму адекватне мјере у циљу заштите здравствених радника који на својим радним мјестима имају само једну-хуманитарну мисију.

С поштовањем,

У Бањој Луци, 22.03.2012. године

др Раде Дујаковић

специјалиста интерне медицине

(Фронтал)