Научници намјеравају да створе шуму усред пустиње у Катару, а као инспирација су им послужиле камиље ноздрве. Пројекат џиновске стаклене баште под отвореним небом, чија ће реализација коштати више од пет милијарди долара, треба да омогући биљкама да расту у најнегостољубивијим предјелима наше планете.

Пројекат “Сахарска шума” користиће површинске воде и хладну воду која ће се упумпавати 200 метара испод пијеска и тако омогућити раст дрвећа, биљака и алги.

Систем наводњавања ће функционисати на исти начин као и камиље ноздрве.

У њима се непрекидно кондензује вода која током дана испарава под дејством топлоте. Када животиња издахне влажан ваздух, она га одмах увлачи кроз нос, гдје се вода кондензује, што камили омогућава да преживи у суровим пустињским условима. Осим тога, она увлачи воду из влажног ноћног ваздуха, па самим тим не може да дехидрира.

Аутори пројекта за наводњавање пустиње површине око 10.000 квадратних метара користиће исти принцип који су у међувремену успјешно тестирали. Уз помоћ сунчеве енергије, вода ће се пумпати кроз џиновски систем од стакла. Под утицајем врелог пустињског ваздуха доћи ће до исправања површинске воде која ће се појавити током ноћи, али прије него што оде у ваздух, она ће се претходно охладити унутар плански постављене евапорационе ограде.

На тај начин ће се у стакленој башти створити идеална температура за раст биљака. Док струји око баште, охлађен влажан ваздух удара у хладне цијеви са водом која се пумпа дубоко из земље испод пијеска и одмах се поново кондензује.

На тај начин се обезбјеђује константна влажност која омогућава раст биљака.

“Пилот-пројекат у Катару показаће користи од смањења отпадних вода у технолошким системима. Наша порука гласи да је могуће створити рјешења која су добра за околину и друштвени развој и истовремено дугорочно економски одржива”, каже Норвежанин Јоаким Хауге, генерални директор пројекта “Сахарска шума”.

Узгајено поврће и алге могли би да се користе за производњу биомасе. Очекује се да ће пројекат заживјети у јулу и да ће учесници Конференције о климатским промјенама ЦОП18, која ће у новембру бити одржана у Дохи, моћи да га виде.

У кратком опису пројекта наводи се да је пилот-пројекат осмишљен за површину од 10.000 квадратних метара и да ће се састојати од стакленика који користе морску воду, концентрисане соларне енергије која обезбјеђује гријање и струју, евапорационе ограде и базена за дестилацију морске воде, система за гајење алги, површина под отвореним небом обраслих вегетацијом и јединица за гајење халофита, тј. биљака које успијевају на теренима с повишеним садржајем соли.

(Блиц/Фронтал)