Сврставање српских манастира на Косову и Метохији међу пет најважнијих светих мjеста на Медитерану заштитиће их од све чешћих својатања власти из Приштине у Унеску.

Светињама у покрајини то ће омогућити бољу заштиту, брже враћање одузете имовине и обнову уништеног. Овакав третман српским манастирима гарантује да ће остати мјеста бујања духовног живота, а не само туристички објекти.

Одлука о укључивању српске културне баштине на КиМ у друштво Јерусалима, Ватикана, Меке и Свете Горе, како су сазнале ”Новости”, донијета је на скупу у Бриселу. У кругу светиња првог реда наћи ће се наша Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Богородица Љевишка, које је Унеско ставио на листу свјетске културне баштине. Осим ових, као цјелина, биће заштићени и остали вриједни православни храмови на КиМ.

На пројекту међународних експерата за религију, историју и право ”Света мјеста и мултикултурни дијалог”, који подржава и Европска унија, ради се већ двије године, а конкретни резултати очекују се већ крајем 2013.

У овом тиму Србију представља проф. др Сима Аврамовић са Правног факултета у Београду. На пројекту ради са колегама из десетак угледних универзитета.

- На скупу у Бриселу инсистирао сам на заштити српског идентитета наших светиња и њихових власничких права - каже проф. Аврамовић за ”Новости”. - Како не сумњам да ће покушаји проглашавања српске баштине за косовску бити настављени, ово ће бити веома снажна заштита против оваквих напада.

Посљедњи покушај ”отимања” српских светиња био је на Комитету свјетске баштине Унеска јуна прошле године, када је Приштина лобирала да се манастири заведу као ”средњовјековно добро Косова”, а не Србије. Жестоком дипломатском офанзивом Србија је успјела да осујети ово подметање.

Осим заштите, ”класификација” светих мјеста омогућиће српским манастирима на КиМ финансијску самосталност - да економски не зависе чак ни од наше државе. Са мртве тачке требало би да помјери и реституцију црквене имовине, али и да убрза повратак Срба који су живјели у окружењу светиња.

Идеја је да будућа обнова светих мјеста на КиМ буде у рукама стручњака из Србије, како би се заштитио њихов идентитет и не би оштетило културно наслијеђе.

СВЕТА МJЕСТА ”НИЧИЈА ЗЕМЉА”

Идеја која је у Брисел стигла из Београда јесте да српски манастири на КиМ добију неку врсту статуса екстериторијалних светих мјеста. То би значило да се простор на коме се они налазе сматра ”отвореном” територијом за све који у њих долазе са добрим намјерама. Овај приједлог наишао је на разумјевање у Бриселу, гдје је поменута идеја да би сва најзначајнија света мјеста требало да имају ”специјални, аутономни” статус.

(Новости/Фронтал)