Већина припадника генерације из 1971. и 1991. године који живе у државама Западног Балкана сматра да би живот био бољи да је СФРЈ опстала, резултати су истраживања које је представљено јуче у Фондацији Бос у Берлину.

У истраживању Европског фонда за Балкан је од 25. септембра до 17. октобра учествовало више од 2.000 људи рођених 1971. године који припадају посљедњој генерацији Југословена, као и они рођени тачно 20 година касније, који се не сјећају ратова, сукоба и распада старог система.

Истраживање је спороведено у Албанији, Босни и Херцеговини (БИХ), Хрватској, Косову, Македонији, Црној Гори и Србији.

Према резултатима које је представио Срђан Богосављевић из Ипсос Стратеџик маркетинга, повјерење у припаднике других народа код већине испитаника је на веома ниском нивоу.

Већина њих, са изузетком становника Хрватске, Косова, и припадника старије генерације Хрвата у БиХ, међутим сматра да би живот био бољи да је СФРЈ опстала са истим политичким системом и односима измеду република као за вријеме владавине Јосипа Броза Тита.

Осим старије генерације Срба у БИХ и у Србији, већина испитаника ипак сматра да је распад СФРЈ био неизбјежан.

Већина из обје генерације, осим оних који живе у Хрватској и Србији, подржава чланство, или процес уласка своје земље у Европску унију (ЕУ).

Против чланства у Унији је у Хрватској 33 одсто генерације посљедњих Југословена, и 44 одсто рођених 1991. године. У Србији се тако изјашњава 47 одсто старије генерације, и 48 одсто рођених 20 година касније.

Већи број припадника посљедње генерације Југословена у Хрватској, Македонији, Србији и БиХ, сматра да су шансе за запослење, економска сигурност и животни стандард били бољи у вријеме њихових родитеља.

Истраживање показује да припадници обје генерације нису много путовали у ЕУ, а изузетак је Хрватска, гдје је већина испитаника у више наврата посјетила земље Уније.

У могућност распада ЕУ вјерује већина рођених 1971. године у Хрватској, Србији, Македонији, као и Срби у БиХ, док су млађе генерације оптимистичније када је ријеч о будућности ЕУ.

Највећи број испитаника сматра да дијели културу са другим земљама Западног Балкана, или је барем амбивалентно према том питању.

(Блиц/Фронтал)