Људи су прилично неинформисани око саме процедуре израде и усвајања јавних буџета.

Њих израђују административни органи, односно израђује их извршна власт, која прикупља и троши буџетски новац. Истина, буџет увијек усвајају скупштине, по проведеној јавној расправи. Међутим, у скупштинама се налазе партије које и чине извршну власт, односно скупштинска већина и стоји управо иза власти, те она увијек изгласава приједлог буџета који јој је власт претходно упутила. Што се јавних расправа тиче, људи их у огромној већини не прате, не иду на исте, а ко и дође - ту је дошао или по партијском задатку или да покуша да излобира (ушићари) нешто за своју организацију или себе лично. То је тај степен друштвене свијести који генерише примитиван систем у којем обитавамо.

Такви буџети потом ступају на законску снагу, односно новац грађана се прикупља и троши у одређене сврхе о којима они немају појма. Они најчешће мисле да то нема много везе са њима, да се буџет пуни из неких галактичких и апстрактних извора, али је сува чињеница да буџетска средства буквално обезбјеђује свако од вас који чита овај текст, као и сви они које он познаје. Према томе, буџет је итекако ствар која се тиче свакога. Буквално свакога. Буџетско питање најважније је питање у свакој земљи, а историја енглеског парламентаризма управо је везана за буџетско питање и расправу о буџету.

Био је ово један опширнији увод. У сљедећим текстовима нећу га понављати. Предмет анализе буџетских ставки биће, прије свега, буџети града Бање Луке и Републике Српске. Овај први текст почиње анализом ставке буџета Бање Луке за 2012. годину а која се односи на Градску изборну комисију.

Градска изборна комисија задужена је за техничко - организациону и сваку другу подршку изборном процесу у Бањој Луци. Избори у Бањој Луци, под условом да се одржавају на редован начин, дешавају се сваке двије године (овако је случај дуже од десет година). Ове године имамо локалне изборе, а за двије године слиједе општи избори. Према томе, Градска изборна комисија објективно у четири године у функцији је само двије године, мада не читавих 12 мјесеци у њима.

У 2012. години укупан буџет Градске изборне комисије износи 803. 240 КМ. У такође изборној 2010. години буџет Градске изборне комисије износио је 474. 810 КМ. Према томе, у односу на опште изборе, који су знатно компликованији у односу на локалне, будући да се на њима врше избори за више нивоа власти, буџет ГИК - а повећан је за 328. 430 КМ. При том, буџет Бање Луке је 2012. године мањи за 7. 698. 350 КМ у односу на 2010. годину.

Дакле, иако је очигледно да је економска криза 2012. године снажнија него 2010. - буџет ГИК - а је скоро подуплан. А ако неко мисли да, упркос свему, ипак постоји разлика између општих и локалних избора, те да су локални избори скупљи, егзактни подаци нас увјеравају у супротно. Наиме, буџет ГИК - а 2008. године, кад су такође одржани локални избори, износио је послије ребаланса 410. 400 КМ. Дакле, у односу на 2008. годину буџет ГИК - а повећан је за 100%. Поређења ради, буџет Бање Луке 2008. године износио је 163 милиона КМ, а 2012. године он износи 139. 670. 000 КМ.

Питање на које нико од оних који доносе буџет није одговорио јесте: како је могуће да се ГИК - у за исту врсту избора, приликом економске кризе и смањења укупног буџета за 14%, при чему се штеди и на инвестицијама и на социјално угроженим категоријама становништва, повећава буџет за њене намјене за 100% у року од 4 године.

ГИК је и прошле, 2011. године имала буџет од 88. 000 КМ. Прошле године није било никаквих избора. Зашто је ГИК добила новац пореских обвезника? Од тог износа 75. 000 КМ отишло је на бруто накнаде чланова ГИК - а. Ако знамо да ГИК има седам чланова, јасно је да је на сваког од њих утрошено преко 10. 000 КМ. И то у години кад ГИК објективно није имао шта да ради. Можда ће неко рећи да су бруто накнаде члановима ГИК - а фиксне, те да не зависе од тога да ли је ријеч о изборној или неизборној години. То није тако: 2012. године члановима ГИК - а на име бруто накнада биће исплаћено 85. 000 КМ, што је за 10. 000 КМ више него прошле године, иако је и ове године буџет мањи него претходне.

Можда ће неко опет рећи да је то зато што у изборној години чланови ГИК - а имају више посла, врше обуку чланова бирачких одбора и слично. Вјеровали или не, за то су чланови ГИК - а - посебно плаћени?! Чланови ГИК - а за обуку чланова бирачких одбора, што би им требао бити основни посао, добијају додатну накнаду. Наиме, на 85. 000 КМ колико ове године добијају по основу бруто накнада, добијају још и 55. 500 КМ за обучавање бирачких одбора. Према томе, ове године ће чланови ГИК - а потрошити на име својих накнада 140. 000 КМ. Седам чланова комисије, комисије која реално ради у изборној години три мјесеца. На свакога од њих плаћамо 20. 000 КМ ове године.

Једна ставка је врло интересантна. На име накнада за "ангажована лица у процесу техничке припреме и провођења избора" издвојено је у овогодишњем буџету 140. 740 КМ. Питање гласи: ко су и шта раде та лица? Можда неко мисли да је ријеч о члановима бирачких одбора? Не, нису они у питању, за њих је издвојено 306. 000 КМ. А ако нису у питању ни они, ни чланови ГИК - а, онда се поставља питање о коме се ту ради и коме плаћамо 140. 000 КМ. Подсјећања ради, ни изборне 2010. године нити изборне 2008. године ова ставка у буџету, а у оквиру буџета ГИК - а, уопште није била предвиђена?! Ово је први пут да се појављује ова ставка и на њу се троши 140. 000 КМ.

Овдје није крај потпуно невјероватним цифрама. Наиме, на име расхода за закупљивање локација за бирачка мјеста издвојено је ове године 38. 000 КМ. Чини се да ће ове године бити мање таквих локација. Зашто? Па због тога што је 2010. године у ову намјену издвојено 55. 810. КМ. А о чему је овдје уопште ријеч? Ријеч је о локацијама на којима се бирачка мјеста налазе. Они који излазе на изборе знају да се те локације углавном налазе у школама и мјесним заједницама, као и у просторијама других јавних установа и институција. Коме се онда плаћа закуп уопште? Па власницима приватних објеката. Колико је 2010. године било таквих бирачких мјеста која су се налазила у оквиру приватних објеката?

2010. године у Бањој Луци било је 257 бирачких мјеста. Сва су била у просторијама јавних објеката, изузев седам објеката који су у власништву приватних лица. Прецизноси ради, у питању су редом: 1. Приватна кућа Божић Милорада (Дујаковци) , 2. Приватна кућа Даринке Петровић (Кадина вода) , 3. Фабрика коже Лауш (ресторан 1 и 2) , 4. Продавница "Плазма" (Славићка) , 5. Приватна кућа Моравац Миле (Д. Комљеновића 110) , 6. Приватна кућа Кочић Драге (Д. Комљеновића 95) и 7. Приватна кућа Томић Предрага (Булевар Војводе Степе Степановића, 227).

Дакле, за тих седам локација приватним власницима издвојено је 2010. године 55. 810 КМ. У просјеку, свако од њих добио је 7. 973 КМ за ЈЕДАН ДАН изнајмљивања пословног простора. Поређења ради, само је неколико објеката у свијету чија цијена закупа превазилази ову. У питању је, нпр. Версај и слични монументални историјски објекти.

Ако знамо да је цијена пословног простора данас у Бањој Луци потпуно срозана усљед пада привредне активности и затварања мноштва пословних субјеката, те да је данас у оптицају све више понуда за издавање пословног простора за 0 КМ, уз обавезу да се неко вријеме плаћају режије, јасно је да је у питању потпуно невјероватна цифра, док никако није јасно због чега се она исплаћује. Ово је једно од веома битних питања, јер је евидентно да поменути новац јесте потрошен на начин који нема елементарне везе са тржишним цијенама и здравим разумом.

Сљедећа ставка у оквиру буџета ГИК - а за 2012. годину веома је спорна. У питању је ставка "остали непоменути расходи". На њу је издвојено 39. 000 КМ. Једно од основних правила и буџетских начела јесте транспарентност, као и прегледност. Свака марка која се узима од грађана мора имати своју намјену. Грађани имају право да знају на шта се њихов новац троши. У овом случају, у ситуацији кад је јасно да се огроман новац ове године у ГИК - у троши на најразноврсније намјене, од којих су неке, видјели смо, потпуно чудне и нове, веома је чудно што се готово четрдесет хиљада КМ даје "на слијепо". Односно, није јасно за шта се тај новац даје. Ово је груб прекршај Скупштине Града као усвојиоца буџета, јер је морала претходно да опомене онога ко је буџет планирао и састављао да је такво понашање апсолутно недопустиво. А ако неко мисли да је у питању безначајан новац, нека се замисли око ставке у овогодишњем буџету Града да је за породице са четверо и више дјеце, примјера ради, издвојено само 20. 000 КМ. Дакле, дупло мање него за ову "слијепу" ставку у буџету ГИК - а и 40 пута мање од укупног буџета ГИК - а.

За расходе по основу смјештаја и путовања ове године предвиђено је 71. 500 КМ. Дакле, одмах је јасно да чланови ГИК - а, фамозна "лица у процесу техничке припреме избора" и чланови бирачких одбора имају накнаду за гориво које потроше на изборни дан. Међутим, ова накнада налази се у оквиру буџета ГИК - а и у неизборним годинама, што значи да је члановима ГИК - а плаћено гориво кад год службено путују. Међутим, ако ово све оставимо по страни, није јасно шта значе трошкови смјештаја?! Сви чланови ГИК - а живе у Бањој Луци. Будући да су њихове активности ове године потпуно везане за Бању Луку никако ниије јасно чему служе трошкови смјештаја и зашто грађани Бање Луке плаћају те исте трошкове.

Такође, није најјасније ни како су у ГИК - у процјенили да ће им ове године за трошкове телефона бити потребно 27. 500 КМ. Било би интересантно проучити листинге позива ГИК - а, односно упоредити рачуне за телефон, листинге и ову буџетску ставку.

Имајући све наведено у виду јасно је да је буџет ГИК - а ове године убједљиво највећи откако та институција постоји. Постоје ставке чија сврха уопште није јасна, док у већини других ставки постоје енормна повећања у односу на претходне године. Питање за све релевантне субјекте било би због чега је то тако. Такође, чини се да до сад нити један медиј није обрађивао ову тему. О томе није било јавних расправа. О томе се нису посебно оглашавали нити политичари, укључујући и оне опозиционе.

Јавност буџета и буџетско питање јесте једно од основних питања у сваком друштву. Степен квалитета расправе о овом питању најбољи је параметар развоја, транспарентности, ефикасности, праведности и демократичности у свакој држави.

Урош Симеуновић