Из научног свијета стижу добре вијести за мушкарце: најаве да ће хромозом "Y", својствен искључиво мушкарцима, толико мутирати да ће кроз пет милиона година нестати, нису тачне.

Полни хромосом "Y" појавио се прије 200 до 300 милиона година код заједничког претка већине сисара. Прије тога пол нису одређивали гени већ услови у околини попут температуре. То се промијенило када се из гена "SOX3" развио ген "SRY" и постао носилац мушког пола. Хромозом на којем се развио "SRY" постао је први Y, а његов пређашњи пар, домаћин "SOX3", постао је хромозом X.

У почетку су X и Y били врло слични, добро су се подударали и попут других парова размјењивали су гене у свакој генерацији. Али прије неких 166 милиона година велики дио хромозома Y у неком од наших предака сисара окренуо се наглавачке. Промјена је била толико велика да се Y и X више нису подударали па је размјена гена настављена само на њиховим крајевима. Y је почео да скупља мутације и губи гене па је коначно попримио данашњи облик слова Y.

Код људи на њему се тренутно налази само 19 од укупно 800 гена које је изворно дијелио с хромозомом X. Неки су генетичари тако израчунали да би Y, ако настави да губи гене истом брзином, могао да нестане кроз 4,6 милиона година.

Али Џенифер Хјуз с Вајтхед Института за Бомедицинска истраживања у Кембриџу у Масачусетсу у новом извјештају представљеном у часопису "Природа" каже да су недавна истраживања њеног тима утврдила да се то ипак неће догодити.

Наиме, она и њене колеге секвенционирали су хромозом Y мајмуна резуса макакија, који се од породичног стабла људи одвојио прије неких 25 милиона година.

Резултати су показали да мајмунов хромозом Y има 20 гена који одговарају његову хромозому X, а 19 од њих је истовјетно људским генима на хромозому Y. Из тога произлази да је људски хромозом Y од заједничког претка изгубио само један ген.

"Коначно имамо емпиријску потврду да је хромозом Y постојан посљедњих 25 милиона година", рекла је Хјузова.

"Највећи губитак гена на хромозому Y догодио се непосредно након што је дошло до престанка рекомбинације с хромозомом X", објаснила је Хујз, која сматра да 19 преосталих гена има виталне биолошке функције, што значи да неће тако скоро нестати.

(Vestionline/Фронтал)