Распламсана полемика: Да ли је Ајнштајн био научни геније или генијални манипулатор. Историчарка Анастасија тврди да је дјело Милеве Марић награђено Нобелом

Ајнштајн је био вјештији заводник него физичар, а његова прва супруга Милева Марић је била прави “геније из сенке” чије је дјело у ствари награђено Нобеловом наградом. Ово је тврдо убјеђење норвешке историчарке мр Анастасије Хајди Ларвол, чије је предавање “Релативност једне љубави” одржано недавно на “Коларцу”, поново распламсало полемику о томе да ли је Ајнштајн био научни геније или генијални манипулатор.

Њено мишљење је да су се Алберт и Милева договорили да заједничким радом и знањем стварају научне радове и тако креирају и промовишу једног генијалног научника и универзитетског професора, који ће зарађивати за цијелу породицу. Тај геније је за јавност до сада био само Ајнштајн.

- Приватна историја Алберта и Милеве прошла је много цензура да би се одржао мит о Ајнштајну, који је маркетиншко-политички производ. Тај мит се брани по сваку цијену и због његовог очувања је фондација “Алберт Ајнштајн” забранила објављивање љубавне преписке Алберта и Милеве. Мали дио објављен је 1987, а остатак је однијет у Јерусалим и тек од 2006. отворен је за јавно истраживање, али само дјелимично - каже Анастасија Хајди Ларвол.

ФИЛМ ОД ПИСАМА ТАМНА страна везе Алберта и Милеве приказана је у документарном филму “Мала моја вјештице” у коме је Анастасија Хајди Ларвол њихову љубавну преписку претворила у дијалог. Филм је 2009. приказан на комеморативној сједници у Цириху, кад се држава послије 36 година сјетила Милеве Марић, платила закупнину њеног гробног мјеста и обновила надгробни споменик.

Управо та писма, тврди историчарка, потврђују да је Милева била бриљантан научни ум, а Алберт дрзак манипулатор.

- Ајнштајнова писма почињу љубавничким цвркутањем, а обавезно завршавају постављањем задатака чије рјешење тражи од Милеве! Зато су чак и њена малобројна доступна писма некомплетна, јер је цензура из њих избацила математичке прорачуне и научне инструкције које је слала Алберту. Милевина покорност према Ајнштајну не може се разумјети без познавања времена кад се њихова веза развијала. Тада жене нису имале самосталну професионалну каријеру, научним истраживањима су се тада бавиле укупно три жене у Европи.

Алберт је током студија имао просјечне оцјене, наводи наша саговорница. Дипломирао је као најгори у групи и није уживао никакав углед професора. Милеву су још током студија на сарадњу позивали најзначајнији физичари. Она проучава фотоелектрични ефекат на Универзитету у Хајделбергу 1897-98. код нобеловца проф. Филипа Ленарда, а затим код професора Хермана Минковског четвородимензионалну геометрију која је математичка основа теорије релативитета. Управо тим темама баве се радови који су прославили Ајнштајна, а објављени су у вријеме док је био чиновник у Бироу за патенте у Берну.

АУТОБИОГРАФИЈА АЈНШТАЈНОВА аутобиографија коју је написао пред смрт још је под ембаргом.

- У њој о Милеви говори на другачији начин него за живота, кад ју је понижавао и покушавао да је прогласи лудом - каже Анастасија Хајди Ларвол (на слици).

- Прорачуне је писала Милева ноћу, кад успава дјецу. Велики руски физичар Аврам Федорович Јофе свједочио је да је у рукама имао оригинале три најважнија “Ајнштајнова” чланка, који су били потписани са Ајнштајн - Марити. Марити је била швајцарска верзија презимена Марић, под којим је Милева уписана у Градски регистар Кантона Цирих.

Ајнштајн је напустио Милеву чим је 1914. добио мјесто професора у Берлину и чланство у пруској академији наука. Он обнавља инцестуозну везу и жени се са Елзом Ајнштајн.

- Алберт по обичају изиграва све договоре, чак и судску одлуку да Милеви преда новац од Нобелове награде. Она себе и дјецу издржава давањем часова математике и клавира, а Алберт новац шаље на кашичицу, иако му је млађи син био тешко болестан. Кад изиритирана Милева 1925. тражи да јој врати оригинале знаменитих научних чланака и пријети да ће открити ко је њихов прави аутор, а Ајнштајн јој одговара окрутним писмом:

- Стварно си ме добро насмијала када си почела да пријетиш твојим сећањима. Зар ти заиста никад макар на тренутак не сине да нико не би ни пет пара давао за твоја лупетања да човјек с којим имаш посла није остварио нешто важно? Када је неко нико и ништа, онда ту нема ништа више да се каже, али онда тај неко треба да буде скроман и да завеже. Савјетујем ти да поступиш тако.

(Новости/Фротнал)