Društvo
Бијељина нарасла до града
БИЈЕЉИНА - Када ће и да ли ће општина Бијељина добити статус града, нема наговјештаја ни послије најновије иницијативе коју је локална власт упутила предсједнику Владе РС Александру Џомбићу и Министарству управе и локалне самоуправе.
Актуелна власт у Бијељини иницијативу заснива на члану 55 Закона о локалној самоуправи, као и на основу достигнутог броја становника од око 140.000, од чега готово половина живи у граду, привредних потенцијала, развијеног образовног система - чак 16 факултета на три универзитета са око 8.000 студената, величине буџета општине који је трећи у БиХ.
Да Бијељина испуњава услове да добије статус града, начелник општине Мићо Мићић поткрепљује и стандардима који важе у комшилику, наводећи примјере Хрватске где чак 122 насеља имају тај статус и 20 градова у Србији, при чему је једини критеријум био да у тим мјестима живи више од 100.000 становника.
РАЗВОЈ Број становника у односу на предратно вријеме најмање је утростручен, па локална инфраструктура није била кадра да прати изградњу.
Семберце соколи и чињеница да су подршку да Бијељина добије статус града добили и од Конференције градова и општина Републике Српске. Општина Бијељина је прије рата спадала у ред неразвијенијих општина у БиХ. У њеном комшилуку на десној обали Дрине, статус градова имају Шабац и Лозница, која има мање од 100.000 становника. Да ли ће им се придружити и Бијељина, као један од градова еврорегиона „Дрина-Сава-Мајевица“, који више постоје на папиру, не може нико поуздано да каже.
За неке је то „почетак кампање пред локалне изборе који ће бити одржани у октобру. Подсјећају да је локална власт уочи прошлих избора обећавала „сигурно гријање града водом из семберских гејзира, у пројекту са данским партнерима, умјесто чега се и даље највећи дио града греје тако што котларнице гутају силне количине угља.
С друге стране, има и оних, чак и опонената локалне власти, који сматрају да је крајње вријеме да Бијељина добије статус града, јер су то заслужили њени становници кроз оно што су дали током рата, као и у обнови и каснијем развоју краја.
(Новости/Фронтал)