Окретање Венере око властите осе у посљедњих се 16 година успорило за чак 6,5 минута, показала су нова мјерења европске свемирске сонде.

На темељу података о брзини кретања дијелова површине сусједне планете, што су их 90-их прикупиле америчка мисија Магелан и руска Венера, научници су израчунали да један Венерин дан траје 243,015 Земљиних.

Међутим, нова мјерења Венус Експрес орбитера изненадила су стручњаке јер су утврдила да се исти дијелови планете налазе чак 20 километара од мјеста на којем би требало да буду према ранијим мјерењима и прорачунима. Другим ријечима, Венера се око своје осе окрене за 6,5 минута спорије него прије 16 година. Сличне резултате показала су и радарска мјерења са Земље.

Венус Експрес прати кретање Венере помоћу моћног инфрацрвеног детектора који продире кроз њену густу атмосферу.

Др. Су Смрекар, која ради у НАСА-ином"Jet Propulsion" Лабораторији у Пасадени каже да су нови резултати изненадили научнике.

"У почетку смо били скептични', рекла је планетарна научница и додала:

"Мислила сам да резолуција од 100 километара можда није довољна будући да је овдје ријеч о разлици од 20 километара. Међутим, након што сам провјерила податке, увјерила сам се да су резултати тачни. То значи да је нешто успорило ротацију планете, а ми нисмо сасвим сигурни што је то."

Кривац је густа атмосфера?

Научници сматрају да је могуће да су узроци успоравања трење што га стварају Венерина густа атмосфера и брзи вјетрови. Истраживања су показала да на сличан начин дјелује и кретање Земљине атмосфере, међутим, у много мањој мјери.

Атмосфера Венере углавном се састоји од ЦО2, а притисак ваздуха тамо је 90 пута већи него на Земљи. Осим тога, густи облаци сумпорне киселине њеном површином јуре брзином урагана.

Али члан истраживачког тима Венус Експреса Хакан Сведхем каже да је, упркос томе, тешко открити који су механизми узроковали толико велико успоравање у само 16 година.

"Могуће је да је узрок соларни циклус или временски утицаји који обликују атмосферску динамику. Ова загонетка још није ријешена", рекао је Сведхем.

Према неким стручњацима узрок необичне појаве могла би бити и размјена угаоних момената између Земље и Венере. На примјер Мјесец може да успори ротацију планете зато што оба тијела дијеле угаони момент.

Али Сведхем сматра да на удаљености од најмање 38 милиона километара не би требало да буде размјене момената између Венере и Земље и вјерује да ће прави одговор утврдити тек даљња истраживања.

(Vestionline/Фронтал)