БАЊАЛУКА - Чајниче је ове године из реда неразвијених прешло у изразито неразвијене општине, док је Дервента једина локална заједница у РС која је напредовала, прешавши из групе средње развијених у развијене општине.

Показује то ранг-листа развијености општина у РС за текућу годину, коју је израдило Министарство управе и локалне самоуправе РС.

Бранко Рољић, начелник Чајнича, подсјећа да је ова општина 2008. године, када је била у категорији неразвијених општина, у градској каси имала 2,7 милиона марака, а буџет је ове године мањи за 650.000 марака мање.

"Прилив средстава која долазе у општину из године у годину се смањује. Драстично је смањен приход од ПДВ-а, и то за неких четврт милиона марака у односу на 2008. То је оно што кочи наш развој и због чега смо се опет нашли међу изразито неразвијеним општинама", каже Рољић и додаје да је фирма "Стакорина", највећи привредни потенцијал, већ годину дана на кољенима, што је такође утицало на позиционирање Чајнича унутар ранг-листе.

Потенцијал за развој Чајнича је експлоатација шумског богатства, посебно црногоричног дрвета, али то је заустављено управо прекидом рада "Стакорине", која се бавила финалном прерадом дрвета.

Са друге стране, Дервента се до 2012. године пет година заредом налазила у категорији средње развијених општина, а данас се у групи развијених општина придружила, између осталих, Бањалуци, Бијељини, Добоју и Лакташима. Милорада Симића, начелника Дервенте, обрадовала је чињеница да је његова локална заједница од 2006. до данас прешла пут од неразвијене до развијене општине, али га то не чуди јер се тамо, како каже, озбиљно и предано ради.

"Ако се узме у обзир то да 54 одсто извоза добојске регије припада нама, те да Дервента 'односи' 10 одсто извоза РС, онда мјесто у развијеним локалним заједницама није изненађење. На завидном нивоу је број запослених, а обућарство се све више развија и запошљава све већи број радника. То што смо у друштву развијених општина награда је за све нас који живимо у Дервенти", рекао је Симић и додао да сматра да овим локалним заједницама не треба ускратити помоћ са републичког нивоа.

Истовремено, Кнежево/Скендер Вакуф се већ годинама налази у категорији неразвијених општина, у коју је сврстана 2009. године. Светозар Ђурић, самостални референт за информисање начелника ове општине, каже да је разлог "стагнирању" чињеница да ова локална заједница нема природних ресурса које би могла да понуди онима који имају капитал.

"Без улагача нема радних мјеста и развоја, а нас највише мучи незапосленост. Туризам, пољопривреда и шумарство су гране у којима би могли да се направе помаци, али засад се ту ништа не ради", истиче Ђурић и додаје да је постојао план да на ријеци Угар буде изграђена хидроцентрала снаге 30 до 40 мегават-часова.

Тек када би се то десило, општина би могла да створи неки вишак вриједности и заради нешто новца. Овако зависе од расподјеле пореза на додату вриједност и финансијске помоћи са стране.

Због свега тога би, додају у овој општини, требало да буду рангирани као изразито неразвијена, а не неразвијена општина.

Страх од одласка

У РС је, према ранг-листи за ову годину, 16 изразито неразвијених, 17 неразвијених, 11 средње развијених и 18 развијених општина. Најтеже стање је у изразито неразвијеним општинама, које требају већу подршку власти у свим областима. У супротном, плаше се да ће све више становништва напуштати огњишта у потрази за бољим животом. Иначе, одлуком о усвајању буџета РС за ову годину за неразвијене и изразито неразвијене општине у 2012. планирано је два милиона КМ.

(Незавинсне/Фронтал)