Идеја да мала помјерања Земљина осе могу да изазову ледена доба стара је већ читав вијек, а лансирао ју је српски геофизичар Милутин Миланковић.

Геолог са Харварда Питер Хјуберс сада је, међутим, успио и да је докаже, тако што је уз помоћ компјутерских модела тестирао ову и све ривалске хипиотезе - при чему се показало да је хипотеза о помјерању Земљине осе једина која заиста функционише.

Ово откриће би могло да има великих посљедица по неше разумијевање климе на планети, а могло би, како његов аутор сматра, да буде кључно и за ”предвиђање дуготрајних промјена климе у будућности”

У начину обртања Земљине осовине постоје два “циклуса” - од којих један траје 10.000 година, а други 40.000 година, а када се они на одговарајући начин поклопе долази до глацијације и деглацијације, односно до настанка и престанка ледених доба.

Сада, како Хјуберс тврди, “у најмању руку са поузданошћу од 99% знамо да помјерања Земљине осе спадају у факторе који доприносе деглацијацији (топљењу ледника и великих ледених површина, фаза у којој се планета тренутно налази).

Ако се оба циклуса поклопе, лед се повлачи великом брзином. Ако је то поклапање присутно, Сунчево зрачење које сјеверна хемисфера током лета прима повећава се за више десетина вати по метру квадратном, а велике ледене масе на тим простриама, уколико су присутне , топе се и нестају...

- Ови статистички налази тачно се поклапајку са оним што је пошчетком века предложио српски научник Милутин Миланковић - закључује Хјуберс, уз напомену да повећање количине ЦО2 у атмосфери, које је свакако присутно, овај процес може само још више да убрза.