БЕОГРАД - Предсједници Србије и Хрватске и чланови предсједништва БиХ састаће се 3. фебруара на Јахорини.

На састанку, на којем ће бити потврђено опредијељење трију држава за јачање добросусједских односа, једна од тема разговора биће иницијатива хрватског предсједника Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумом.

Претходни састанак трилатерале одржан је у јулу прошле године на Брионима, на тему сарадње у процесу евроинтеграција и могућности чвршћег повезивања компатибилних привреда Србије, Хрватске и БиХ.

Овогодишњи састанак догађа се, међутим, у знатно измјењеним политичким околностима, будући да је у Хрватској у међувремену изабрана социјалдемократска влада, која има више слуха за регионалне иницијативе предсједника Јосиповића.

Како је Тањугу речено у канцеларији хрватског предсједника, Јосиповић ће предложити да се "олакша процесуирање ратних злочина постизањем међународног споразума, који може бити билатералан или трилатералан, а којим би се, између осталог, одредило да се оптуженима за ратне злочине суди на територији земље чији су држављани".

Циљ Јосиповићеве иницијативе је да се трајно и системски реши проблем кривичног гоњења осумњичених за ратне злочине у региону, како се не би понављале ситуације као што је случај Тихомира Пурде, који је почетком прошле године ухапшен у БиХ по потјерници Србије.

Такав међудржавни споразум, како оцјењују у Јосиповићевом кабинету, може се сматрати и једином правом алтернативом спорном Закону о ништавности одређених правних аката правосудних органа бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Србије, који је у послједњим данима владавине донијела администрација бивше премијерке Јадранке Косор.

Попов: Трилатерални контакти кључни за опстанак БиХ

Иако су неформалне трилатерале у југоисточној Европи протеклих неколико година биле један од омиљених формата за рјешавање регионалних проблема, па су тако постојали српско-босанско-турски, српско-хрватско-мађарски и српско-хрватско-словеначки трилатерални сусрети, стручњаци процјењују да су за стабилност региона редовни контакти представника Србије, Хрватске и БиХ далеко најзначајнији.

Директор Центра за регионализам и копредсједник Игманске иницијативе Александар Попов изјавио је Тањугу да су ти трилатерални контакти од кључног значаја за опстанак БиХ као функционалне државе, с обзиром на то да су Србија и Хрватска потписнице и гаранти Дејтонског споразума и матичне државе два од три конститутивна народа у БиХ.

Он је оцијенио да ће међународна заједница са посебном наклоношћу подстицати српско-хрварско-босанске трилатералне сусрете, како би се амортизовале амбиције дијела хрватских политичара за стварање трећег ентитета, као и жеље Републике Српске да се у највећој могућој мјери дистанцира од институција у Сарајеву.

"Јахоринском трилатералом ће се вјероватно упутити порука да се наставља пракса сарадње и да се даје допринос сусједа политичкој стабилизацији у БиХ, што коинцидира са напорима међународне заједнице да се од БиХ направи функционална држава", казао је Попов.

Сигурно је, међутим, да опстанак и функционисање БиХ неће бити једина тема предстојећег сатанка на Јахорини, будући да је, након успјеха недавног референдума у Хрватској, та земља већ једном ногом у ЕУ, а ово ће бити одлична прилика да се још једном потврди као регионални лидер у процесу евроинтеграција.

Нова влада у Загребу је, иначе, поставила регионалну економску и политичку сарадњу у сам центар своје програмске агенде, а годинама уназад то чини и предсједник Србије Борис Тадић, чији су персонални и политички односи са предсједником Ивом Јосиповићем већ дуже перципирају као узоран модел за превазилажење постконфликтног периода у регионалним односима на Балкан

(Taњуг/Фротнал)