Мјесечево камење постоји и на Земљи, откриће је мјесеца јануара. Оно је на Земљу доношено још од првог лета на Мјесец 1969. Али НАСА је врло непажљиво баратала са тим узорцима…

Према званичној верзији постојања мјесечевог камења на Земљи, њега су на нашу планету донијели астронаути америчких мјесечевих мисија између 1969. и 1972. Најважнији налаз потиче из прве мисије Аполо 11 - укупно 21 килограм камења – и то су можда највише истраживани комади стења у историји науке.

Када су стигли на Земљу, минералози су се суочили са три дотад непозната минерала, који су названи армалколит, пироксфероит и транквилитит. Научни портал „Астрономи хојте“ (Астрономија данас) преноси да је и послједњи међу њима нађен на – Земљи. Армалколит је добио назив по именима тројице астронаута Апола 11, Армстронга, Олдрина и Колинса. Пироксфероит је добио прави системски научни назив, а транквилитит је назван по мјесту гдје су га астронаути и нашли – у Мјесечевом Мору тишине.

Само неколико година послије прве Мјесечеве мисије, пироксфероит и армалколит су нађени и у стенама наше планете – испоставило се да чак нису ни нарочито ријетки. Само транквилитит је важио као нешто што је постојало само на Мјесецу – и неким метеоритима који су пали на Земљу.

Половина узорака раскрчмљена

Узорци на Земљу стижу од првог слијетања на Мјесец 1969.Сада је, међутим, научни тим окупљен око геолога Биргера Расмусена са универзитета Кертин у аустралијском граду Бентлију и тај минерал нашао на нашој планети, тачније, у Варакурни у Западној Аустралији, у једној врсти базалтних стијена које садрже кварц и фелдспат. Уз помоћ специјалног електронског микроскопа са спектрометром, утврђен је и његов хемијски састав, те да је он идентичан оном са Мјесечевог стења.

Научници су утврдили и да је минерал стар 1,07 милијарди година. Они су га нашли у шест узорака камења из Варакурне, из чега су закључили да ни он није тако слабо распрострањен – само што га до сада нико није ни тражио.

То сада, наравно, представља нове аргументе за противнике званичне верзије о лету Американаца на Мјесец. Није баш примјеран ни начин на који америчка свемирска агенција НАСА поступа са узорцима Мјесечевог камења. Јер, како пише Шпигел онлајн, многе узорке НАСА је једноставно изгубила, тачније – половину.

Нестало 517 узорака

До 1972. године та агенција је, како преноси, накупила укупно 382 килограма камења које су јој донијели астронаути са Мјесечевих мисија. Резултати провјере извршене пред крај прошле године и представљени пред Божић, показали су да 517 узорака више није у лабораторијама НАСА. Испоставило се да је америчка свемирска агенција врло великодушно и непажљиво располагала тим стијењем. Током протеклих година је чак 26.000 узорака послато на анализе и то на 377 мјеста широм свијета.

НАСА је 2008. коначно почела да се распитује за те пошиљке. Већина научника је одговорила да је послједњи пут узорке проучавала бар 15 година прије тога. Тридесет одсто упитаних нису послали никакав одговор. Дванаест научника више нису међу живима – али они своје узорке нити су вратили, нити су оставили било какву индицију о томе гдје би могле да буду.

НАСА нема инвентар узорака са Мјесеца

Тако нешто је још 1970. предвидео Томас Пејн, тадашњи директор НАСА; он је, наиме, у Конгресу запријетио оштрим мјерама свим научницима који буду изгубили узорке Мјесечевог стијења. И поред тога, у најновијем извјештају генералног инспектора НАСА, Пола Мартина, пише да је нестајање узорака практично почињало већ „одмах по повратку Аполо-капсула на Земљу“.

Начини на које су узорци нестајали или поново проналажени, некада су управо спектакуларни. Неки узорци су поклоњени – 1972, тадашњи амерички предсједник Ричард Никсон послао је мајушне примјерке стења предсједницима и премијерима укупно 135 држава – као дипломатски гест. Али, то су комади за које се знало да неће бити враћени. Остале је НАСА, како преноси Шпигел, очигледно морала да камчи уз велике проблеме – и са малим успјехом. Јер, Америчка свемирска агенција нема чак ни нормалан инвентар тих узорака…

(DW)