Џиновски телескоп, дужине више од 800 метара, биће изграђен на дубини већој од три километра испод површине Медитеранског мора, у покушају да се открију нове тајне универзума.

Влакна на којима су сензори величине лопте простираће се дужином од 800 метара

Ове високо енергетски набијене честице обично прођу право кроз нашу планет, а да их и не региструјемо, али научници се надају да ће уз помоћ будућег телескопа испод воде, далеко гушће од ваздуха, моћи да прате њихов траг и сагледају свемир на потпуно нов начин.

Пројекат, који финансира Европска унија, можда ће открити нове детаље о најмоћнијим догађајима у нашем универзуму, укључујући супернове и "Велики прасак".

Нови уређај, назван Мулти-кубни километарски неутрино телескоп или КМ3Нет, могао би помоћи и при откривању потпуно нових, непознатих феномена који се не могу открити конвенционалним методама за посматрање неба.

"Ово ће отворити нови прозор у наш универзум", изјавио је Ли Томпсон, предавач неутрино физике на Универзитету Шефилд, који ради на пројекту КМ3Нет.

Мањи прототип КМ3Нет-а већ је оперативан - постављен је код јужне обале Француске и очекује се да ће рад на већем прототипу почети у слједеће три године.

За изградњу правог телескопа биће употребљено више од 12.000 сензора величине пластичних лопти за плажу. Низ детектора на жицама дужине око 800 метара биће потопљено од морског дна на горе, око три километра испод површине, а одржаваће се у води уз помоћ бова.

Неутрини су елементарне субатомске честице за које се сматра да потичу из остатака експлодирајућих звезда или супермасивних црних рупа. Ове честице, које путују брзином блиској свјетлости, већином пролазе кроз Земљу без штетних послједица, али се повремено ипак сударају са атомима.

При судару се отпуштају друге честице - муонсе - и талас шока који проузрокује кратак бљесак плаве свјетлости, која се може детектовати сензорима. Пратећи траг ове свјетлости физичари ће моћи да одреде извор неутрино и изграде нову слику о небу.