Драган Бјелогрлић после пола сата напустио гледање филма“Крв и мед”. Претенциозна тумачења трагичних догађаја у нашој бившој домовини

Имао сам, нажалост, прилику да у Лос Анђелесу присуствујем премијери филма“Крв и мармелада”, или како се већ зове... Изашао сам после пола сата! - каже за“Новости” глумац, редитељ и продуцент Драган Бјелогрлић.

- Немам више живаца и снаге да присуствујем баналним, површним а опет, драматично претенциозним тумачењима трагичних догађаја у нашој бившој домовини. Очигледно је да се ниједан озбиљни холивудски стваралац до сада није ухватио укоштац са“балканским гротлом”, вероватно свестан његове комплексности. То су углавном чинили претенциозни полуаматери, надајући се да ће поједностављеном“црно - белом” верзијом прикупити одређене поене на разбарушеном холивудском тржишту. У њих убрајам и ауторку горе поменутог остварења. До сада су једине вредне и релевантне филмове на тему рата у бившој Југославији потписали ствараоци, управо из бивше Југославије. Ту пре свега мислим на“Андерграунд” Емира Кустурице,“Лепа села лепо горе” Срђана Драгојевића и“Ничију земљу” Даниса Тановића - каже Бјелогрлић, додајући да би се ту могли сврстати и филмови“Гори ватра” Пјера Жалице,“Убиство с предумишљајем” Горчина Стојановића и донекле“Спаситељ” Предрага Гаге Антонијевића.

Заиста не могу да проникнем које су таблете у питању, које натерају човека да после оваквих остварења направи“Мармеладу” - сматра Бјелогрлић.

Већ сама најава првог редитељског филма Анђелине Џоли, звезде и амбасадорке мира у УН, изазвала је медијску хистерију у региону, када је обелодањено да је реч о ратно - љубавној драми која се догађа у Босни између Муслиманке и Србина, и да ће се снимати у Сарајеву. Од тог момента, започеле су и спекулације на којим ће“националним позицијама” бити и“чију ће страну бранити” тренутно најславнија жена Холивуда.

Изненађење је уследило после претпремијере у Њујорку и премијере у Лос Анђелесу, када је“бошњачка страна” одушевљено оценила да је“филм фантастичан, да ће целом свету коначно показати ко су злочинци и колико је Бошњака страдало током рата у Босни, али и чињеницу да је Република Српска настала на геноциду”. Намера Џолијеве - да помири људе на овим просторима који су осетили бол и били жртве, без обзира на националност, како о свом редитељском првенцу и сада изјављује холивудска икона, претворила се, нажалост, у супротност и само изнова оживела дух деведесетих година.

Ни естетска вредност филма, а то је једини прави и искрен разлог због којег се уопште прави, није добила оцене за уметнички домет. Напротив! Балканска љубавна прича Џолијеве у угледним светским филмским часописима као што је“Верајети”, названа је“драматично промашеним покушајем да се обнови свест у јавности о сукобима деведесетих на Балкану, са сценаријом који се креће од баналности ка шокирајућим ефектима”.

ЕЛЕГАНТНИЈЕ РЕШЕЊЕ

- Тешко ми је да говорим о филму који нисам гледао - каже за“Новости” редитељ Стефан Арсенијевић. - Лично, могу да кажем само то да увек стављам естетику, фикцију и причу у први план, и да су ми те вредности важније од директног бављења стварношћу. Директни приступ стварности треба препустити документарцима. А лепота је увек у очима посматрача - различити људи траже различите ствари од филма. Мени је битна конструкција друге стварности, емоција која је искрена и која, на неки начин, има интимне везе са гледаоцима, а не са политичким идејама. Наравно да би за сваку одјавну шпицу много елегантније и емотивније решење било да је филм посвећен свим жртвама једног догађаја, него само једном народу, како је Анђелина Џоли урадила, али не мислим да то има неку дубљу позадину - сматра Арсенијевић.