"Чувари времена" који су се окупили у Женеви да би расправљали о евентуелном укидању 40 година старе праксе додавања једне секунде сваких неколико година одлучили су да ту одлуку одложе за 2015.

Како преносе страни медији, стручњаци Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) нису били у стању да постигну договор о укидању додатне секунде (леап сецонд) коју повремено додајемо атомским часовницима како би остали синхронизовани са ротацијом Земље, односно њеним непримјетним успоравањем приликом окретања око своје осе, усљед чега један дан повремено бива дужи.

На њеном укидању посебно инсистирају САД и Француска, док се томе противе Кина, Велика Британија и Канада.

То значи да ће свијет, барем још неко вријеме, усклађивати своје часовнике са ротацијом Земље.

Да је којим случајем, као што се најављивало, "допунска" секунда укинута, вријеме, односно дужина дана се више не би мјерила положајем Сунца на небу, већ искључиво ослањањем на тачност хај-тек сатова који би сваких 100 година показивали око 15 секунди више.

"Допунска" секунда досад је додата у 24 наврата од када је прије 40 година ИТУ установио "координисано универзално вријеме" (УТЦ).

Сљедећа промјена заказана је непосредно прије поноћи 30. јуна ове године, када ће тренутак 23:59:59 трајати секунду дуже.

Противници ове праксе истичу да је приликом сваког додавања једне секунде, неопходно ручно ускладити компјутере у свијету, што је веома скупа операција подложна грешкама.

Премда ми и не примјетимо ову секунду, наводе они, њене посљедице за телекомуникацијске организације и финансијске групе могу бити огромне. Стручњаци напомињу да додавање секунде повећава могућност за развијање и ширење многобројних компјутерских вируса, новчане трансакције могу да "залутају" уколико се деси да нису евидентиране, а стања на банковним рачунима могу бити промијењена као да је трансакција успешно извршена.

Дужина дана одређена је ротацијом Земље око своје осе, а трајање године одређено је окретањем Земље око Сунца. Вријеме које је потребно да се Земља окрене око своје осе или око Сунца представља један дан, односно годину.

Повремено, сваке четврте године, имамо један дан вишка који је уписан у календару. Али, ни сваки дан не траје баш увек тачно 24 сата. Секунда вишка се први пут појавила 1972. године и од тада се она додавала отприлике сваких 18 мјесеци.