Politika
Додик: Након политике Иванића и Чавића Српска је била доведена у безизлаз
БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је интервјуу Срни да је највећи изазов свих ових година био очувати Републику Српску, али да је и већи изазов можда поново се за њу борити.
"Обавеза чувања Републике Српске није ништа мања од оне из периода рата. Многи наивно мисле да је та прича завршена. Наравно да није. Могу да свједочим сваки дан да то није тако. Чека се наша неопрезност, наше уљуљкавање, наше самозадовољство учињеним, и да поново почне најезда на наша права, на нашу аутономију", поручио је предсједник Додик у интервјуу Срни поводом 20 година постојања Републике Српске.
Предсједник Додик казао је да ће Српска наставити да јача своје институционалне капацитете, позицију на регионалном и међународном плану, и да ће бити несумњив фактор и субјект у одлучивању. Он је нагласио да је Република Српска трајна и неприкосновена заједница, и да не може бити доведена у питање вољом других.
"Промијенили смо аргументима и настојања међународне заједнице да преуреди Републику Српску, спријечили отимање њених надлежности и градили њено достојанство. То је био начин, и то јесте начин да јачамо Српску", казао је предсједник Републике.
Предсједник Додик је нагласио да су у Републику Српску уткане све вриједности које је српски народ баштинио вијековима - слобода, демократија, поштовање другог и другачијег. Предсједник Републике Српске је додао да је у Српску уграђен и антифашистички дух српског народа, који је, као ниједан у овом дијелу Европе, платио високу цијену у борби против фашизма и нацизма.
Предсједник Републике Српске сматра да још пролазимо кроз времена неразумијевања, али да то није ништа ново. "Оно што је дефинитивно устаљено, и код нас још јаче изражено, јесте да људи Републику Српску схватају као свој најважнији национални циљ и могућност опстанка овдје", истакао је предсједник Додик.
Наглашавајући значај сјећања на све оне који су страдали и дали живот за Српску, предсједник Додик је казао да Срби знају ко су, шта су, и да могу бити поносни на свој одбрамбено-ослободилачки рат од 1991. до 1995. године.
"Људи који су у то вријеме стали на чело националног покрета заслужују нашу захвалност, јер је требало храбрости и визијa да се тако нешто учини", казао је Додик.
Говорећи о Дејтонском мировном споразуму, Додик је нагласио да је он успоставио нови политички систем, што је био основ за успостављање мира у БиХ, али и дефинитивно потврдио и оно што је било свима јасно: да БиХ није постојала свих тих година, и да је њено признање било преурањено.
"Јасно је било да је рано признање БиХ био непотребан корак, и да се морало ући у један нови дизајн, који је потпуно легитимисао Српску на међународном плану. То је знак оправдања опредјељења за формирање Републике Српске 9. јануара 1992. године", оцијенио је Додик.
Предсједник каже да БиХ не постоји, ако не постоји Дејтонски споразум, јер је тим споразумом и састављена од Републике Српске и ФБиХ.
"Сви они који инсистирају да се Споразум мијења силом, или да се у потпуности укине, морају знати да раде на укидању БиХ, јер Република Српска је у Дејтон 1995. дошла са суверенитетом, и на све анексе споразума потписала се као страна, и она ће постојати са Дејтоном или без њега", истакао је предсједник Републике Српске.
Он је подсјетио да је након Дејтона Република Српска имала сасвим нови, нимало лак пут - морала је да покаже да може да функционише, иако је против себе имала значајан број људи из тог времена, који су "били унутра и нису схватали историјска кретања".
"Ни ми сами се нисмо сналазили у свему томе, и негдје након потписивања Дејтонског мировног споразума, тадашња власт није довољно разумјела његове могућности. То неразумијевање нас је коштало и увођења бонских овлашћења, дало разлог међународној заједници да овдје, примјеном тих овлашћења, девастира надлежности Републике Српске, кроз модификацију Дејтонског споразума", оцијенио је предсједник Додик.
Он је напоменуо да су готово све владајуће гарнитуре у Републици Српској гријешиле, да су неки правили мање или веће грешке, или да су имали своја увјерења "о могућем или немогућем". Предсједник Републике Српске свјестан је да су у име српског народа у протеклом рату почињени ратни злочини над другим народима, и да починиоце тих недјела мора стићи рука правде.
"Истинска потреба српског народа била је да се организује у територијалну и политичку организацију и да заштити своја права. То је била основна идеја, која је остварена и која не може да буде упрљана. За све остало што се евентуално десило у име Републике, могу да одговарају појединци, али не и Српска", нагласио је предсједник Додик.
Предсједник је истакао да су Срби, као ниједан народ на простору бивше Југославије, показали завидан степен одговорности и поштења када су у питању ратни злочини које су починили припадници српског народа.
"Ми још чекамо, надамо се, и вјерујемо да ће и остали народи смоћи снаге да се суоче са истином, покажу одговорност за злочине почињене у њихово име и затражити процесуирање одговорних", истакао је предсједник Додик.
Он је нагласио да је један од националних приоритета заустављање покушаја, што из саме БиХ, што споља, да се рат у БиХ и Република Српска "сребренизују".
"Нико нормалан не може рећи да тамо није било страшних злочина. Али, шта је са нашим жртвама које исто тако траже поштовање? И наше жртве су биле невине. Њихове породице никада нису дочекале да се процесуирају они који су их завили у црно. Погледајте шта се деси у свијету када једна скандинавска телевизија објективно прикаже догађаје у и око Сребренице? Филм који је приказан је најбољи доказ да се истина може сакрити на неко вријеме, али да ће кад тад испливати на површину, и ми морамо учинити све да та истина што прије дође до свих свјетских центара", нагласио је предсједник Додик.
Онима који упорно инсистирају на томе да је Српска геноцидна творевина, Додик поручује да проуче историјске чињенице и виде да је она, као израз воље српског народа, створена 9. јануара 1992. године, и да та лаж о начину њеног настанка, ма колико пута била поновљена, никада неће постати истина.
Он је истакао да је Република Српска данас, и да ће увијек бити, слободан оквир за све који у њој живе, без обзира на националну припадност, а који поштују њене иснтитуције и у њој виде могућности за своју будућност.
Предсједник Додик казао је да је Српска, на коју су многи насртали свих ових година, данас свјесна да може да одбрани своје дејтонске принципе, јер је одрасла у спознаји о самој себи и својим могућностима.
"Република Српска ће наставити да јача своје увјерење о самоодрживости у економском, политичком, институционалном и сваком другом смислу, али ће бити окренута ка европским интеграцијама, и у оквиру својих надлежности несумњиво владати тим процесима", рекао је предсједник Додик.
Он је подсјетио да је у прошлости било различитих фаза у којим је Српска подлегла утицајима неких странаца који су хтјели да је демонтирају, додавши да је имала снаге да се извуче из тога, и поново стави у колосијек одбране својих виталних републичких и националних интереса.
Говорећи о највећим изазовима у двадесетогодишњем постојању, Додик је казао да је Српска најугроженија била у самом периоду рата, али и за вријеме бившег високог представника Педија Ешдауна и његовог атака на Дејтонски мировни споразум.
"Велики изазови су били и на међународној сцени кроз чињеницу да је тада неку неартикулисану БиХ свијет признао, чак је постала чланица УН, не уважавајужи захтјеве који су се манифестовали кроз оно што је Српска била. Све те година рата биле су највећи могући изазов у погледу, не само касније међународне верификације, него и самог одржавања идеје да је Република, као организациони и териториални оквир, могућа", навео је Додик.
Он је казао да је након Дејтона Република Српска имала један нови, нимало лак пут, да обезбиједи и покаже да може да функционише, додавши да је против себе имала значајан број људи из тог времена, који су били унутра и нису схватали историјска кретања.
"Једна од можда најважнијих послијератних политичких борби била је она за опстанак Полиције Републике Српске, из које смо изашли непоражени. Упркос пријетњама, уцјенама, подвалама и којечему још, успјели смо да сачувамо Полицију, надлежност која нам и припада по Дејтону, и то је сигурно нешто што бих издвојио као изузетан успјех политике коју смо водили", рекао је предсједник Додик.
Он је казао да и данас има изазова и тешкоћа, али да Српска судбински није угрожена, истакавши да је вратила своје достојанство током неколико посљедњих година.
"До 2005. године, након политике Младена Иванића и Драгана Чавића, Српска је била доведена у безизлаз. Није било више вјере људи у то да она може да преживи, већина грађана је мислила да је крај. Успјели смо да вратимо вјеру у Српску и то је капитал који се не смије потрошити", рекао је Додик, истичући да данас међу свим становницима Републике Српске постоји свијест да је она трајна и да се неће дозволити да буде угрожена.
Предсједник Републике је навео да значајан број људи који су били у БиХ у име међународне заједнице нису имали позитиван однос према Српској, а када су видјели да олако падају надлежности, сматрали су да је најбољи доказ њихове способности да што више онеспособе РС.
"Тај моменат је био важан и одредио је готово деценију и више дјеловање странаца и њихово упорно настојање да модификују Дејтон и направе причу о некој функционалној БиХ, за коју је синоним централизована БиХ. Та тенденција према РС видљива је и данас, она није нестала. Можда чека своје вријеме за неко васкрснуће у смислу јачања тог притиска", став је предсједника Додика.
Додик је поручио да нема потребе за забринутошћу, уколико Српска буде досљедно водила своју карактерну политику, а то је поштовање слова Дејтонског споразума.
Предсједник Републике Српске је оцијенио да је Сарајево охрабрено ранијим периодом када су на штету Српске дјеловали разни високи представници, осим Карла Билта који се, како је рекао, понашао у складу са мандатом, и није имао на располагању такозвана бонска овлашћења.
Предсједник Додик је казао да су представници међународне заједнице занемарили принцип да нема успјеха без прихватања става народа и једне нове реалности, и да све што је наметнуто, временом мора да буде оспорено.
"Видимо многе неуспјехе наметнутих рјешења високих представника. На тој еуфорији настали су ставови да је дошао тренутак да се докрајчи Српска, овлада њеним надлежностима, ресурсима и да се пренесу функције на ниво БиХ. Они ни данас не мирују и јасно се могу лоцирати у бошњачкој политичкој елити", рекао је Додик.
Он им је поручио да се врате слову Дејтона и напусте интервенционизам међународне заједнице, ако хоће да БиХ опстане у било ком смислу, па и територијалном.
Предсједник Српске је поручио да би свака мјера коју би високи представник предузео у погледу наметања било чега у БиХ, без обзира на њихова увјерења да иза њих стоји готово цијела међународна заједница, био још само један корак у комплетној разградњи БиХ и њене могућности да преживи и опстане као земља.
Додик је рекао да се све чешће могу чути ставови европских званичника да проблеми у БиХ треба да се рјешавају унутар земље, изразивши задовољство што Европска унија преузима кореспонденцију са БиХ, и то не на бази приче да је Дејтон завршен.
"Сада видимо да Европа подржава Дејтонски споразум и каже да је он у реду. Нисмо против тога да БиХ буде децентрализована земља, а о нивоу те децентрализације треба да се договоримо унутар земље. Али, оно што желимо да видимо јесте координација", истакао је Додик.
Одговарајући на питање о разлици у односу Америке и Европе према БиХ, Додик је казао да ће у крајњој инстанци увијек бити уједначено дјеловање Европе и Америке о свим питањима везаним за овај простор.
"Америка је, без обзира на сва дешавања посљедњих година, и снажну кризу, несумњиво лидер што се тиче свјетских центара моћи, и то не треба да се занемари. Морамо да чујемо и разумијемо шта Америка говори, али, исто тако, морамо рећи да, без обзира на њену величину, не можемо да прихватимо све, ако то угрожава наше интересе", рекао је Додик, додавши да и Америка показује појачано разумијевање за основну причу која се зове Дејтонски мировни споразум.
Додик је рекао да је Српска показала како се не либи да каже да се не слаже са одређеним приједлозима, који су били на њену штету, и да се ни убудуће неће устручавати да брани своје интересе.
Говорећи о званичном Бриселу, Додик је казао да оно што Брисел тумачи као потребу функционалности у БиХ и децентрализоване координације, за Српску је потпуно прихватљиво.
На питање колико добри односи са Русијом могу да помогну Српској у јачању њених политичких и економских капацитета, Додик је оцијенио да је Русија стабилан спољнотрговински и спољнополитички партнер, и да то партнерство Српска жели да гради и догради.
"Нећемо га се одрећи, јер смо у прошлости са Русијом имали веома добре односе и било нам је важно што је Русија, као чланица Савјета за провођење мира, упорно инсистирала да се поштује изворни Дејтон без икаквих модификација.
"Важно нам је што Русија, кроз дјеловање међународне заједнице, показује својим понашањем да подржава Дејтонски мировни споразум. Русија нема посебних политичких захтјева, осим тога да се овдје одржава мир и поштују све стране", додао је Додик.
Предсједник Републике је казао да никада није осјетио да су Руси спремни да, без икаквих оклијевања подрже само став Републике Српске да би, рецимо, угрозили позицију Бошњака.
"Они су овдје принципијелни, и ја то поштујем. Заједнички се залажемо да се овдје, прије свега, сачува мир и дејтонска структура", наласио је Додик.
Он је истакао да Република Српска нема непријатеље у свијету, и да у том смислу може бити задовољна.
"Оно што је неопходно учинити јесте да се ојачају институције Српске, и на тај начин онемогући било која гарнитура политичара која ће касније преузети одговорност за њу, да све што је урађено девастира. Зато знам често рећи да, ако имамо непријатеље, онда су они међу нама самима", оцијенио је предсједник Додик, и додао да само од нас зависи хоћемо ли имати снаге и капацитета да одговоримо изазовима који су пред нама.
"Хоћемо ли имати довољно политичке мудрости и одговорности да преузмемо терет доношења и тешких одлука, хоћемо ли имати јединство на најважнијим националним питањима? Одговори на ова питања нису на адресама изван Српске, него овдје у Српској", закључио је Додик.
Додик је нагласио да је искључиво заинтересован за Републику Српску, а да је заинтересованост за БиХ само у погледу неколико базичних принципа, који су везани за то да се поштује изворни дејтонски оквир, а то су територијални интегритет и међународни капацитет.
"БиХ, дакле, нема никаве унутрашње, већ само међународне надлежности. Од степена рјешавања тог односа зависиће колико ће БиХ моћи да опстане. У свакој варијанти, овдје треба сачувати мир. Треба размишљати о могућностима да БиХ опстане у овом територијалном смислу, и да буде нека лабава конфедерална или федерална земља, или да се на миран начин разиђемо. То раде паметни људи", став је предсједника Додика.
"Ако идете у миран разлаз, онда морате људе анкетирати кроз референдум, конститутивне народе, односно ентитете. То је нешто што није непознато у свијету. Мислим да би то било корисније и боље, да се не мрцваримо на овај начин, и да напросто снажно зграбимо неке будуће могућности, и да се заједно нађемо у Европској унији. Овакво стално настојање да БиХ под морањем функционише, то вам је као и брак који мора, а не може", казао је Додик.
Додик је додао да Српска доживљава БиХ као сервис који треба да буде погонско гориво за афирмацију Републике Српске, а не мјесто са којег се урушава Република Српска.
"Ако БиХ неће Хрвати и Срби, Бошњаци су мали да би наметнули ту вољу за ова два народа", напоменуо је Додик.
Он је рекао да разумије љубав Бошњака према БиХ, додавши да је он ту љубав имао према Југославији, а данас има према Српској и Србији. Разумио је добро, каже, и поруке које су се знале чути из самог врха Исламске заједнице, а недавно и из СДА, да свима којима се овде не свиђа, могу да оду али да ништа не могу да понесу.
"Сви који мисле да ћемо икада отићи одавдје, у великој су заблуди. Ово је наша кућа. Ово је наша земља. Ако нам неко буде некада и инсистирао да одемо са овог подручја, поручујем им да Срби неће бити путници без пртљага", нагласио је предсједник Српске.
Осврћући се 20 година уназад, предсједник Додик је констатовао да је Република Српска сазрела у сваком смислу.
"Погледајте данас парламент БиХ и јединствен наступ свих представника из Републике Српске. То се зове политичка зрелост и национална одговорност. Српска демократска странка јесте нама опозиција у Српској, тако да ми имамо гдје да се препиремо. Али, Сарајево није мјесто гдје се више икада иједна гарнитура представника Републике Српске смије препирати. Тамо се она брани једним гласом", нагласио је предсједник Додик, поручивши да се Српска у Сарајеву брани једним гласом.
(Срна/Фронтал)