ЊУЈОРК - Главни хашки тужилац Серж Брамерц изјавио је да у БиХ постоји ограничена политичка воља и недовољна средства за окончање преосталих предмета у вези с ратним злочинима.

Брамерц је подносећи извјештај Савјету безбједности УН истакао да се међу великим бројем неријешених предмета налазе истражни досијеи које је пребацио Хашки трибунал, а који нису ефикасно пребачени са државног на ентитетске тужиоце.

Наводећи да је свакодневна сарадња са БиХ текла добро, Брамерц је рекао да постоје "забрињавајуће назнаке да се државна стратегија за рад на предметима ратних злочина бори са потешкоћама и потребна је хитна акција како би се ситуација преокренула".

Брамерц је позвао међународну заједницу да "помогне БиХ да успјешније заузме правац на путу према одговорности за ратна звјерства" и изразио забринутост због "честих политичких напада на правосуђе у БиХ које поткопава Државну стратегију за рад на предметима ратних злочина".

Главни хашки тужилац упутио је критике БиХ због бјекства некадашњег хашког оптуженика Радована Станковића из затвора у Фочи, истичући да је овај случај "симптом већих проблема" и да је "учињено врло мало да се он врати у притвор".

Брамерц је похвалио Србију због изручења посљедње двојице хашких оптуженика Ратка Младића и Горана Хаџића, али је затражио да се спроведе озбиљна истрага о њиховим јатацима.

"Желимо да видимо резултате у истрази о томе како су годинама избјегавали хапшење. Када сам у новембру био у Београду, видио сам да се мало ради на том питању и желим боље резултате за сљедећи извјештај", рекао је Брамерц

Што се тиче сарадње с Хрватском, Брамерц је изразио забринутост због чињенице да "државни званичници на највишем нивоу у Хрватској и даље глорификују противправно понашање у рату и доводе у питање непристрасност пресуда Хашког трибунала".

Осим тога, каже Брамерц, недавно донесени закон којим се проглашавају неважећим оптужнице у вези с ратним злочинима које је Србија подигла против хрватских држављана појачава забринутост Тужилаштва. "Све док се тако настави, помирење ће каснити и владавина права ће бити угрожена", навео је Брамерц.

Брамерц је истакао да ће сарадња држава, нарочито оних на подручју бивше Југославије, и даље бити од пресудне важности све док постоје предмети у којима се воде поступци. "Националне стратегије за ратне злочине, нарочито у БиХ, боре се са потешкоћама. Уколико се допусти да оне пропадну, насљеђе Хашког трибунала, заједно са помирењем и владавином права, наћи се у опасности", закључио је Брамерц.

Амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин затражио је од Хашког трибунала и Брамерца да саопште зашто суђење лидеру СРС Војиславу Шешељу траје скоро девет година, а првостепена пресуда још није донесена. "Шешељев случај је грозан и он је у притвору девет година без пресуде и ми смо забринути због тога", рекао је Чуркин на сједници Савјета безбједности УН.

Чуркин очекује да се Брамерц у сљедећем извештају изјасни о томе и о Шешељевом здравственом стању.

Амбасадор Србије у УН Феодор Старчевић истакао је у обраћању Савјету безбједности да је несумњиво да Србија у потпуности сарађује с Хашким трибуналом и да јој то даје морално право да инсистира да се истраже сви злочини у вези трговине људским органима које је извршила такозвана ОВК.

Он је рекао да Србија очекује да истрага о трговини органима буде професионална, потпуна и ефикасна, и да мора да се утврди пуна истина, а извршиоци приведу правди.

(Срна/Фронтал)