БАЊАЛУКА - У Републици Српској неопходна је правосудна ревизија како би судство било независно и самостално, али не од права и правичности, већ тренутне актулене политичке ситуације и моћника.

Само на тај начин би сви грађани осјећали сигурност кроз законодавство и правосудне органе, казали су потпредсједник Српске демократске странке (СДС) Огњен Тадић и члан Главног одбора СДС Радомир Пашић.

Представљајући нови политички концепт с акцентом на рад правосуђа, Тадић је нагласио да судство у Републици Српској мора бити потпуно одвојено од извршне власти и да требају постојати Врховни суд, виши и основни судови.

"То би значило да Врховни суд, као носилац судске власти, има исти статус у основу на Народну скупштину, какав у овом моменту има Влада РС", прецизирао је Тадић и додао да би постојао и посебан буџет за правосуђе.

Приједлог СДС подразумијева да основни судови имају општу стварну надлежност за поступање у свим првостепеним поступцима.

Основни судови би били основани за подручје једне или више општина, док би виши судови били судови посебне стварне надлежности, тј. Виши грађански суд, Виши кривични суд, Виши управни суд и Виши привредни суд, а судили би у свим другостепеним поступцима.

Виши судови би били основани за подручје читаве Републике Српске или више основних судова.

Врховни суд би био јединствен и поступао би искључиво по ванредним правним лијековима. Независно од наведеног, надлежност судова била би везана и за друга евентуална питања која би основ имала у посебним законима.

Уставни суд Републике Српске треба остваривати улогу коју је имао и до сада.

Врховни суд Републике Српске треба бити институција која управља судском власти и одговара за њен рад, а предсједник тог суда треба бити представник судске власти.

У овом смислу, однос између Народне скупштине и Врховног суда треба бити уређен слично као и однос Народне скупштине и Владе, а што подразумјева и право Врховног суда да иницира и предлаже акте које доноси Народна скупштина.

По темељном демократском принципу да свака власт долази из народа, а као што је то случај и са извршном власти, Народна скупштина треба именовати и разрјешавати судије Врховног и Уставног суда, а Врховни суд судије свих осталих судова.

Представљајући мјере за ефикасније функционисање правосуђа у Републици Српској, Тадић је још нагласио да би било формирано Правобранилаштво Републике Српске, и то тако да би се садашње Тужилаштво и Правобранилаштво спојили у један орган овлашћен за заступање јавног интереса у судским и другим поступцима који су до сада били у опису послова ова два органа.

Све правобраниоце именовала би Народна скупштина на приједлог министра правде, и за свој рад би одговарали лично. Главни правобранилац би био старјешина овог органа и одговарао би за рад Правобранилаштва.

Када је у питању однос са правосудним институцијама надлежности Министарства правде биле би везана за рад новог облика Правобранилаштва, заштите имовинских права Републике, извршење кривичних санкција и активност које се односе на политику превенције и борбе против криминала и друго.

Статус адвокатуре би остао приближно исти, тј. разлика би била у томе што би измјеном кривичног процесног закона адвокат могао по пуномоћи вршити послове заступања оптужнице у свим кривичним стварима у којима правобранилац одбије да то чини, изузев за кривична дјела против уставног уређења Републике Српске.

Када је у питању однос судске власти и Босне и Херцеговине, он каже да је постојање Суда и Тужилаштва Босне и Херцеговине предмет оспоравања.

"Поред осталих познатих идеја које говоре шта да се учини са њима, треба размишљати и о томе да буду трансформисани.

Тужилаштво се може припојити Правобранилаштву Босне и Херцеговине, а надлежност везати као и до сада за заштиту имовине, односно у кривичним стварима за повреду службене дужности у заједничким органима и повреду уставног поретка.

Суд би се могао трансформисати у Управни суд првог степена и Управни суд другог степена. У том случају, све поступке везане за стварне надлежности, осим управне надлежности, водили би судови из Републике Српске уколико су мјесно надлежни по одговарајућим процесним законима", казао је Тадић.

Српска демократска странка се чврсто залаже да судови и судије морају бити слободни у раду, имуни на притиске и уцјене других органа власти и било којих појединаца, али не смију бити независни од правде и правичности, те се морају држати свог институционалног оквира.

Осим мјерама СДС жели да настави и оствари свој пројекат изградње самосталних и независних правосудсних институције као вршилаца судске власти, а што је, пдосјетио је Тадић, намјерила да уради још од првог Устава из 1992. г.одине.

"Тиме би коначно био довршен посао изградње уставног поретка заснованог на демократским вриједностима и начелу подјеле власти на законодавну, извршну и судску власт", казао је Тадић.

Свим наведеним мјерама, како је додао, РС више не била била у ситуацији да се не може нагласити ко је одговоран за нефункционисање правосуђа у РС, јер сви ту лоптицу пребацују од јендих до других, а проблем се не рјешава.

И члан Главног одбора СДС Радомир Пашић подсјетио је на ослабађајућу пресуду убици Бранислава Гарића, потпредсјендика СДС-а из Добоја.

"То је једна слика ружног стања у правосуђу која говори да су неопходне промјене у тој области у Српско", казао је Пашић.

Нажалост, у Српској постоје, казао је, постоје одређени судови који раде под политичким смјерницама актулене власти, а систем правичности и права им је споредна ствар.

И сам избор судија, на начин како га сада проводи Високи судски и тужилачки начин, није добар, јер није избјегнута могућност пристрасности у цијелом поступку.

(sdsrs.com/Фронтал)