Група америчких и финских научника успјела је да у контактна сочива пребаци слику с компјутерског монитора. Контактна сочива испробана су на зецу, који није показао да пати од било каквих нуспојава.

Екран на контактним сочивима могао би да буде изузетно користан. Рецимо, више не бисмо морали да скрећемо поглед са саобраћаја да бисмо погледали ГПС. А био би још кориснији кад би могао да нам исписује имена улица, подсјети нас како се зове познаник кога смо срели и обавља друге задатке које обично морамо да обављамо на лаптопу или паметном телефону.

Међутим, бежични пројектор који прослијеђују слику сочивима мора да буде удаљен највише један метар кад сочива нису у оку. А кад јесу у оку, онда пројектор мора да буде на раздаљини мањој од два центиметра. То значи не само да ћете морати да носите батерију са собом, већ вјероватно и да је вежете за главу. Бар је тако с прототипом. Други проблем је што слика има само један пиксел.

Међутим, циљ експеримента није ХД слика, већ доказивање да се бежични монитор може уградити у нешто тако мало. Тим научника ће послије овог експеримента покушати да направи екран с више пиксела и то екран који би могао да се испроба на људима.

(Фронтал)