СВИМ АМБАСАДАМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

н/р амбасадора

Број: 01-010-3130/11

Бањалука, 22. новембар 2011. године

Ваше Екселенције,

С обзиром да се и ове године најављује обиљежавања 25. новембра као такозваног „Дана државности БиХ“, те да је евидентно да ће се покушати наметнути обиљежавање овог дана и на нивоу заједничких институција БиХ, сматрамо да је потребно да Вас упозоримо да се ради о очигледном кршењу важећих прописа и игнорисању Устава БиХ који је дио међународног уговора.

Чињеница је да овај дан не постоји ни у једном закони нити у званичном акту БиХ. Чињеница је да као такав он не може бити обиљежаван као празник на нивоу заједничких институција БиХ.

Овај датум је одређен као празник у Закону о празницима који је Федерација БиХ преузела од стране ратне такозване „Републике БиХ“, и ми не споримо право да се на територији Федерације БиХ тај закон примјењује и поштује.

Међутим, ноторна је чињеница да заједничке институције БиХ, односно Парламентарна скупштина БиХ, нити су преузеле поменути закон нити су усвојиле нови који би третирао 25. новембар као празник, према томе овај датум de jure није празник који се обиљежава на нивоу заједничких институција БиХ, нити је празник БиХ настале међународним уговором.

Да је тако свједочи и чињеница да је Федерација БиХ преузела поменути закон и тако омогућила његову примјену након потписивања Дејтонског споразума и ступања на снагу новог Устава БиХ, јер без тога чина овај закон се не би примјењивао ни у Федерацији.

Сматрамо да је крајње вријеме да се престане са праксом грубог игнорисања стварности и постојећег правног оквира, те са још грубљим и неукуснијим присвајањем заједничких тековина антифашистичке борбе народа бивше Југославије.

Нико нема право да то чини, а поготово не на уштрб и противно вољи српског народа који је у поменутој антифашистичкој борби дао убједљиво највећи допринос и поднио највеће жртве.

Антифашизам је највећа цивилизацијска тековина 20. вијека у којој су народи бивше Југославије дали допринос својим учешћем, а највећим дијелом управо припадници српског народа како у Југославији тако и у БиХ.

Напомињемо да је Анексом II на Анекс IV Општег оквирног споразума за мир у БиХ јасно прописано да се продужава важност „свих закона који су на снази на територији БиХ у тренутку када Устав (Анекс IV) ступи на снагу, у оној мјери у којој нису у супротности са Уставом.“ Закон о 25. новембру као „Дану државности БиХ“ је у директној супротности са Уставом јер је чланом I јасно прописано да БиХ наставља своје правно постојање са унутрашњом структуром измијењеном према одредбама Дејтонског споразума.

Према томе, оно што је почетком 1995. године проглашено „Даном државности БиХ“ односило се само на дио територије коју је контролосала тзв. „Армија БиХ“, па не може бити пропис који је важио за цијелу БиХ.

Тај дан није празник у РС, није празник ни у добром дијелу саме Федерације БиХ, не постоји у актима заједничких институција БиХ те као такав ни de facto није празник, а камоли такозвани „Дан државности БиХ“.

Воља два члана Предсједништва БиХ да организују пријеме овим поводом, као ни присуство оних који се њиховом позиву одазову, не може промијенити ове чињенице нити 25. новембар произвести у празник БиХ.

У интересу стварања толерантније атмосфере и изградње претпоставки за боље разумијевање међу народима у БиХ сматрам да треба одмах престати са праксом наметања и натурања, поготово оног које нема ни правно ни историјско утемељење.

Ријеч је искључиво о злоупотреби и покушају манипулације којом се тај датум приказује као празник државе у којој сте акредитовани као дипломатски представници, а са циљем наставка доминације политичке воље једног над друга два народа у БиХ.

ПРЕДСЈЕДНИК

Милорад Додик