БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик обавијестио је Савјет безбједности УН да је циљ извјештаја високог представника Валентина Инцка о стању у БиХ да се се одржи представа о неопходности присуства високог представника у свим питањима од значаја у БиХ, било да се она тичу примјене Дејтонског споразума или је ријеч о текући питањима од искључиво локалног значаја и у потпуности у надлежности домаћих структура.

"Због тога у Извјештају високог представника можете наћи референцу на готово свако питање које је актуелно у БиХ, наравно виђену очима само једне стране, написану потпуно пристрасно и са циљем да доведе у заблуду", наводи Додик.

Писмо предсједика РС Савјету безбједности УН:

Ваше Екселенције,

Част ми је да Вам се обратим по други пут у посљедњих шест мјесеци и да искористим предстојећу расправу о Босни и Херцеговини (БиХ) у оквиру Савјета безбједности Уједињених нација (СБУН) као прилику да Вас упознам са одређеним ставовима руководства Републике Српске (РС).

РС је један од два ентитета у БиХ и потписник свих анекса Општег оквирног споразума за мир (Дејтонски споразум) који су саставни дијелови међународног уговора којима се регулишу питања функционисања институција БиХ. Као њихов потписник РС је и субјект међународног права.

Вјерујем да ће додатне информације допринијети Вашој потпунијој информисаности и могућности да догађаје у БиХ сагледате у ширем и реалнијем контексту од онога који Вам се нуди у редовном извјештају Високог представника.

Овим путем осврнућу се на неке од аспеката које у свом Извјештају третира Високи представник међународне заједнице у БиХ г. Валентин Инцко.

Први аспект је досљедност Високог представника у паушалном и неаргументованом оптуживању РС за наводно поступање мимо Дејтонског споразума. Као и у прошлом извјештају, Високи представник не нуди ни један конкретан примјер кршења Дејтонског споразума, али га то не спрјечава да те тешке оптужбе изнесе на више мјеста у свом извјештају.

Познато Вам је да је Високи представник тумач анекса 10 Дејтонског споразума, међутим, чак ни та улога му не омогућује да лаконски изриче оптужбе, а да при томе не даје конкретне референце.

Као и увијек, Високи представник рачуна да ће Савјет безбједности некритички прихватити његове оцјене, а да наши ставови немају ни приближну тежину нити снагу.

Свјестан тога, управо зато сам у прошлом обраћању Савјету изнио низ конкретних аргумената којима се одговара на изнесене оптужбе.

Међутим, поновићу, готово је немогуће конкретно одговорити на паушалну оптужбу. Да би се установило кршење Дејтонског споразума потребно је ући у детаље конкретних питања, идентификовати спорни текст или радњу и довести је везу са неком од одредби Дејтонског споразума.

Тога у Извјештају Високог представника нема, па се ја с тога нећу поново освртати на исту врсту начелних, а изузетно тешких оптужби о наводном кршењу анекса 2, 4 и 10 Дејтонског споразума.

Кршења Дејтонског споразума и његових анекса, поготово анекса 4 је сигурно било, али од стране самог Високог представника.

Расправа о прошлом Извјештају Високог представника у оквиру СБУН ипак ми даје разлога да вјерујем да високо тијело у којем сједите не може бити дезавуисано и увучено у локалну игру коју играју Високи представник и његово особље у БиХ.

Слободан сам да закључим да сврха Извјештаја Високог представника и није информисање СБУН нити прибављање подршке, чак ни циљана публика овог Извјештаја није на Ист Риверу и СБУН. Циљ овог извјештаја је да се се одржи представа о неопходности присуства Високог представника у свим питањима од значаја у БиХ, било да се она тичу примјене Дејтонског споразума или је ријеч о текући питањима од искључиво локалног значаја и у потпуности у надлежности домаћих структура.

Због тога у Извјештају Високог представника можете наћи референцу на готово свако питање које је актуелно у БиХ, наравно виђену очима само једне стране, написану потпуно пристрасно и са циљем да доведе у заблуду.

Без намјере да детаљно опсервирам сваку од тема, упутићу Вас само на неколико њих.

То су питање структурисаног дијалога о реформи правосуђа БиХ коју води Европска комисија(ЕК) са релевантним органима власти на свим нивоима у БиХ, затим питање буџета и расподјеле прихода од ПДВ-а, имовина, те питање реторике.

Мени је одавно јасно да Високи представник у недостатку стварног посла који му је дат анексом 10 Дејтонског споразума, а који се тиче надзирања примјене Дејтонског споразума, покушава да се уплете у локална питања и да се de facto понаша као једна од страна у БиХ, али он у овом Извјештају показује очиту намјеру да се уплете у посао у коме једину улогу могу имати искључиво ЕУ и њене институције с једне, односно БиХ и њени органи с релевантних нивоа власти с друге стране, као што је структурисани дијалог.

При томе, РС у самом дијалогу има активну улогу и у траженом времену доставила је све што је ЕК затражила, те је у потпуности спремна за даље разговоре који ће довести до изградње транпарентнијег и ефикаснијег правосуђа.

Такође, структурисаном дијалогу претходио је договор највиших представника РС и ЕУ (потврђен писаним изјавама 13.05.2011. године у Бањалуци) у којем су, између осталих, третирана и питања референдума и закључака које Високи представник помиње и свих недоумица које су се појавиле, а као што сами можете да видите тај договор се поштује и примјењује.

Наглашавам, структурисани дијалог о реформи правосуђа води Европска комисија и релевантне институције са нивоа заједничких органа БиХ и ентитета. Високи представник и његово особље немају никакву улогу нити су дио поменутог процеса. То је лако провјерити, али је веома тешко објаснити због чега Високи представник у свом Извјештају о примјени Дејтонског споразума третира питање које нема никакве везе са споразумом већ је ријеч о питању односа између ЕУ и БиХ као земље која има аспирације ка чланству у европској заједници.

Друго је питање буџета. Намеће се питање гдје је граница уплитања Високог представника у животна, политичка, економска и финансијска питања БиХ? Да ли БиХ може да буде третирана као суверена и независна земља уколико међународни представник полаже права да се уплиће у питања формирања органа власти, усаглашавања буџета и расподјеле прихода од индиректних пореза?

Наравно, РС може понудити десетине и десетине страница аргумената и егзактних примјера којима се доказује основаност наших ставова и из којих се недвосмислено види да се РС понаша онако како би се понашала свака заједница на свијету, а то је обавеза заштите својих прихода и новца својих пореских обвезника.

Међутим, сматрам да ти аргументи и докази требају бити презентовани у институцијама система унутар БиХ гдје се одлуке о тим питањима доносе, а не у оквиру СБУН. Спреман сам да Вам поменуте анализе, примјере и доказе доставим па да се сами увјерите у природу спора који се у БиХ води по питању буџета и раподјеле индиректних пореза.

Природа спора је борба за обезбјеђење средстава у годинама економске кризе и финансијских рестрикција. Борба која се, колико видим, води у готово свакој земљи ЕУ и већини земаља свијета. Борба за праведну раподјелу пореских прихода између различитих нивоа власти позната је и легитимна политичка тема у свакој земљи, било да је она федерална, конфедерална или централизована.

Само у БиХ она је предмет опсервација међународног представника. Само у БиХ је забрањено тражити свој новац. Високи представник и сам констатује да је РС у протеклим годинама оштећена у расподјели индиректних пореза, али упркос томе приједлог из РС да се увођењем подрачуна избјегну будуће неправилности оцјењује као оспоравање државних надлежности.

Поновићу још једном да РС не оспорава надлежности БиХ нити руши систем индиректних пореза, али инсистира на политици „чистих рачуна“, односно инсистира да се установи систем расподјеле који ће спријечити да се новац РС узима, а РС доводи у позицију да мукотрпним и бескрајним преговорима моли за поврат властитих средстава.

Буџет БиХ још је један примјер апсурда у који Високи представник увлачи и БиХ и СБУН.

Буџет је основни документ за сваку државу и државну заједницу, поготово за земљу каква је БиХ. Као и другдје, и у БиХ се кроз буџет преламају различити интереси, концепти и политике. Он је образац понашања друштва у једној години и као такав од огромног значаја.

У БиХ се међународни представник понаша као дирекнто заинтересована страна која у времену опште рестрикције инсистира на повећању буџета заједничких институција БиХ. Важно је знати да су у БиХ све важније привредне, пензионе и друге социјалне обавезе у надлежности ентитета и да се исплаћују из ентитетских буџета.

Усљед кризе ти буџети већ трећу годину стагнирају (у РС) или се смањују (ФБиХ), док Високи представник инсистира на повећању буџета заједничких институција који нема ни развојну ни социјалну компоненту.

Не постоји политичар нити јавност у данашњем свијету који би такву врсту невјероватне безобзирности и потпуног игнорисања реалне ситуације у којој се налази БиХ, као и остале земље региона, објаснио нити прихватио.

Такође, и питање имовине представља очигледан примјер у којем Високи представник и његово особље траже себи посла и изговор за свој даљи останак у БиХ. Ситуација у којој смо сада у вези са питањем имовине у највећој мјери је резултат неконзистентног и навијачког понашања Високог представника.

Искористићу прилику да Вас упознам са јасним и прецизним ставом РС. За РС је прихватљиво да се установе листе имовине које су неопходне за функционисање институција на нивоу БиХ и да им се та имовина да на употребу, уз клаузулу да престанком потребе за њеним коришћењем она буде враћена у власништво ентитета односно општина на чијем се територију налази. Остала имовина биће укњижена као власништво ентитета, односно оштина тамо гдје се налази. Овај јасан принцип треба примјенити како на војну тако и на осталу имовину чиме би се отклониле све недоумице и отклонио једини формални разлог за незатварање канцеларије Високог представника.

Управо због тога, Високи представник и његово особље наставиће да чине све да се ови јасни принципи не примјене, а проблем имовине никада не уклони са дневног реда.

Осврнућу се и на опетоване примједбе Високог представника на реторику, вађење дијелова изјава датим различитим медијима, те покушај да се на бази одломака, често извађених изван контекста, у којима се на хипотетска питања дају хипотетски одговори, креира слика о наводно „запаљивој и провокативној реторици“. Моја позиција је јасна: пуно поштивање Дејтонског споразума, те поштовање територијалног интегритета и међународног субјективитета БиХ , што је више него јасно уколико се моје изјаве посматрају цјеловито.

Сматрам да као политичар могу и морам да коментаришем битна друштвена кретања, да тражим разлоге за евидентне проблеме, да промишљам о рјешењима и разговарам са представницима медија о питањима која су од највишег интересовања јавности.

Ове упорне нападе доживљавам као покушај да се ућутка сваки глас који упозорава на проблеме који су, у значајној мјери, узроковани и због покушаја Високог представника и његовог особља да наметањем и притиском мијењају одредбе Дејтонског споразума, мијењају механизме доношења одлука и уставни баланс надлежности те ванпроцедурално јачају ниво власти на нивоу БиХ

Сматрам да је крање вријеме да Високи представник престане са уплитањем у дневно политичке и теме које су у сваком друштву искључиво унутрашње и о којима суверено морају да одлучују локалне структуре које од тих питања директно зависе и политички и економски, а у крајној консеквенци и на демократским изборима.

Продужени утицај Високог представника у локалним питањима и микроменаџмент особља ОХР-а озбиљно угрожава било какав привид суверености БиХ и доводи ствари до апсурда.

Желим на крају овога писма да нагласим да РС и ја лично у потпуности поштујемо Дејтонски споразум и све његове одредбе, па тако и

институцију Високог представника и његов мандат који је дефинисан анексом 10 Дејтонског споразума .

Међутим, не можемо да прихватимо да институција Високог представника постаје локални мешетар који је присутан и снажно навијачки обојен учесник у свакој локалној теми.

При томе, Високи представник и његова канцеларија спремни су да злоупотријебе јасан мандат из анекса 10 Дејтонског споразума као плашт у који вјешто умотавају своју нескривену намјеру да се једнострано умијешају у питања која очигледно немају везе са јасним мандатом који им је дат.

РС, као страна која већ неколико година упозорава на активности Високог представника којима он излази изван оквира свог мандата (ultra vires), јасна је мета Високог представника и његове канцеларије.

Молим Вас да дио свог времена посветите овим темама и размотрите наведене ставове. Вјерујем у Вашу објективност и сигуран сам да ће Ваша одлука заштитити дигнитет СБУН и Дејтонски споразум.

Вјерујем да ћете наћи начина да оставите простора и домаћим структурама да барем у једном дијелу раде посао за који сви декларативно кажу да је искључиво њихов.

Тиме ћете заштитити и наш дигнитет, али и дати шансу да БиХ коначно искорачи према стварном суверенитету и преузимању одговорности за своју судбину.

На крају, изражавам своју дубоку захвалност СБУН на континуираном праћењу ситуације у БиХ и чињеници да захваљујући снажном ангажману свјетске организације у БиХ већ 16 година влада мир.

Мир нема алтернативу и ја нећу бити заговорник никаквог рјешења које би мир могло да доведе у питање. Бригу и опрез СБУН у том смислу ја у потпуности разумијем.

Молим Вас само да наша заједничка брига за мир не буде злоупотријебљена за много мање узвишене, типично политикантске циљеве и локалне сплетке.

У жељи да моје ставове схватите као покушај доприноса изналажењу најбољих и најцјелисходнијих рјешења, изражавам Вам своје најдубље поштовање, наводи се у писму предсједника РС Милорада Додика.

(Срна/Фронтал)