“Равноправност полова на локалном нивоу власти“ назив је конференције која је у петак у Бањалуци окупила представнике регионалних и домаћих институционалних механизама за равноправност полова, као и експерте из академске заједнице, како би кроз дијељење искуства дошли до нових идеја, механизама и начина за унапређење родне равноправности у локалним заједницама.

Конференцију су званично отворили Лејла Решић, министарица управе и локалне самоуправе Републике Српске , Њ.Е. Босе Хедберг, амбасадор Краљевине Шведске у БиХ и Споменка Крунић, директорица Џендер центар – Центар за једнакост и равноправност полова Републике Српске, који је уједно и организатор овог скупа.

Домаћи учесници, али и гости из Србије, Хрватске, Војводине су сагласни да су оваква окупљања од непроцјењивог значаја за размјену добрих пракси, за идентификацију заједничких проблема, али и за изналажење нових механизама за савладавње препрека и унапређење ове области.

Министрица Решић је истакла да је у РС све већи број жена на извршним функцијама и додала да је ресорно министарство задовољно стањем равноправности полова на локалном нивоу. Она је додала да је министарство планирало да стратегијом обуке пружи могућност локалним заједницама да организују сличне обуке које се односе на родну равноправност.

Амбасадор Шведске у БиХ Босе Хедберг истакао је да је за земље као што је БиХ врло битно да се ради на проблемима равноправности полова и додао да је у стратегији рада Шведске за БиХ равноправност полова представљено као једно од најважнијих питања на којима ће се радити до 2014. године.

Споменка Крунић, директорица Џендер центар РС је подвукла значајан напредак који се посљедњих година остварује на подручју родне равноправности у Републици Српској.

“Ми смо први у регији донијели Акциони план за унапређење положаја жена на селу. Такође предњачимо и у смислу оснивања и институционализовања на локалном нивоу и у свим скупштинама РС основане су комисије као скупштинска тијела, тако да је и ту напредак видљив. Кад је у питању рад на насиљу у породици и спрачавању борбе против насиља над женама и ту смо исто постигли значајне резултате у односу на регију. Оно што евентуално завидим регији, конкретно рецимо Србији, је што су они у одредбе свог Устава унијели стандарде и принципе за равноправност полова, а ми то још нисмо успјели, али и сами знамо каква је ситуација са доношењем и промјенама Устава, због политичке ситуације у БиХ, која је врло специфична. Тако да у том смислу мислим да смо сви ту негдје заједно, да нисмо много различити у нивоима напретка, а да свакако РС има шта да понуди и да каже регији и да смо на све стране тражени да подијелимо искуства.“

Крунићева је истакла да и у поређењу са земљама ЕУ, РС не заостаје, него напротив да се налази негдје у просјеку већине земаља ЕУ, изузев нордијских држава које су одмакле далеко и од других европских земаља. Она је подсјетила да РС има 22 одсто жена у парламенту за разлику од једне Словеније која је већ у ЕУ, а која нема ни 12 одсто жена, те је напоменула да је битно регионално умрежавање са становишта кориштења фондова прекограничне сарадње.

Директорица Управе за родну равноправност у Министарству рада и социјалне политике Владе Србије Наталија Мићуновић је подсјетила да је родна равноправност један од неопходних темеља демократије.„У Србији се још мора радити на остваривању дефакто једнакости, односно једнакости у стварном остваривању могућности у животу”, додала је Мићуновићева.

„Што се тиче економске зависности жена мислим да каскамо за Европом, што се тиче политичке партиципације налазимо се у просјеку, што се тиче образовнаја мислим да смо и бољи од једног доброг дијела земаља ЕУ, чак мислим да је битно не задовољавати се просјечним резултатима, мислим да је ово хвале вриједна задаћа и све док не буде довољно жена и у управним одборима предузећа, и у политици и свим осталим мјестима које доносе разлику и будућност доношења одлука не треба стати“, поручила је Ина Волмут, помоћница директора Канцеларије за равноправност полова Владе Хрватске.

Ана Вуковић, директорица Гендер центар Федерације Босне и Херцеговине је истакла да то што је БиХ сложена држава да понекад отежава њихов рад, али да истовремено представља и изазов. “За ових 11 година како постоји гендер институционални механизми урађено је доста, али не могу рећи да је урађено све. У суштини што се више улази у проблематику, све више сматрамо да све више треба да радимо на овом питању, поготово на умрежавању регионалних институција. Мислим да ако то постигнемо да ћемо имати јако добре резултате.“, додала је Вуковићева.

Конференција је донијела и закључке који између осталог прописују да локалне заједнице треба да предузимају иницијативу за регионалне састанке, сарадњу, размјену искустава, али и да локални органи власти у свој рад све више треба да укључују и користе капацитете цивилног друштва, као и мултисекторски приступ у раду на испуњавању стандарда за равноправност полова.

(Фронтал)