Појавила се занимљива теорија о кључном фактору за опстанак органског живота на удаљеним планетима.

Научници вјерују како је невидљива и још увијек недефинисана тамна материја, за коју знамо да постоји због њених гравитацијских утицаја на галаксије, можда кључ за опстанак органског живота на планетима који се налазе на њеним згуснутим подручјима.

Тренутни главни кандидати за то што би тамна материја могла бити су масивне честице, које врло ријетко имају интеракцију са нормалном материјом. Те честице заправо би могле да буду античестице саме себи, што значи да се поништавају приликом судара и притом ослобађају енергију.

Гравитација неке планете би те честице могла да ухвати у своје поље и притом након њиховог судара и поништавања да задржаи ослобођену енергију, која би заузврат могла да грије ту планету, иако се она налази предалеко од своје звијезде која би требало да је загрије, сматрају астрофизичари Ден Хупер и Џејсон Стифен из "Ферми Нашионал Ацелератор" Лабораторија.

Хупер тврди како би стеновите "супер Земље", које се налазе у регијама свемира у којима је тамна материја гушћа, могле да добијају довољне количине енергије да имају воду на својој површини, чак и уз одсутност додатног извора топлоте од звезда.

Научници претпостављају како је тамна материја стотине до хиљаде пута згуснутија у унутрашњим дијеловима Млијечног пута, него што је у Сунчевом систему. Дакле, закључак научника јест да планете у потпуној тами свемира грије тамна материја и да је она кључ за евентуални живот на таквим планетама. Штавише, тамна материја планете на тај начин може да грије трилионима година, што је период који је дужи од животног вијека било које звијезде.

(Фронтал)