Критичар, есејиста, романсијер, пјесник Миленко Стојичић недавно је објавио двије књиге о Андрићу - роман "Пиши тише Андрићево име", у издању Радио-телевизије Републике Српске и "Андрић, екс привата", коју је објавила бањалучка "Бесједа". Овај први (“Пиши тише Андрићево име”) имао је прошле седмице и своју бањалучку промоцију.

О Андрићу, којем се ове године посебно посвећује књижевна пажња, као инспирацији за ставарање дјела, али и о положају његових дјела и уопште личности у историји књижевности, разговарали смо управо са писцем који је романсирао некога "свога Андрића".

“Пиши тише Андрићево име“ је назив ваше нове књиге. Која је ваша мисија и жеља да постигнете овим дјелом?

О "мисији" - нема ријечи! Писац није "мисионар"; прије ће бити да је "биограф" лажних и истинских мисионара! Андрић је, можда, "мисионар", јер је (у овој нашој ери ратовања) неколико пута "убијен"! Црним печатима (мухурима) убијане су и његове књиге у школским програмима и лектирама! Ја сам романсирао некога "свога Андрића", "мисионара" тишине, самоће (самости, самотиње, самотности...) Шта сам желио овом књигом? Па, рецимо, да поставимо нека нова питања о писцу и дјелу, као што их, ево, и ви постављате!

Како је конципирана књига, и колико сте задовољни досадашњом реaкцијом читалаца, али и критике?

Кад сам се, након тридесет пет написаних књига (мада су бројеви као мјехури од сапунице!), прејео "креде" и препио мастила - престао сам да једем и пијем, то јест - да конципирам књиге! Моје је поетичко начело оно екоовско "отворено дјело"; дакле, контруисати деконструкцијом, пратити ритмове и дамаре метафизичке а не "физичке" (писати по својим кардиографским кривуљама, ритмијама и аритмијама), оставити мало бијеле коре хљеба и за "вертикалнога читаоца"! Након четири промоције - извукао сам живу главу, што значи - задовољан сам реакцијом читалаца и критичара! На једној промоцији смо "догурали" до физичког обрачуна, што је сјајно за историју књижевности!

Самим одабиром да књигу посветите Андрићу говори да имате велико поштовање према њему. Да ли су његова дјела безвремена?

Право питање! Да га нисте поставили, платио бих да га поставите! У праву сте - моје књиге о Андрићу (" Андрићев писмар", "Адресат Андрић, "Пиши тише Андрићево име") су форме поштовања према Андрићу и његовом књижевном архипелагу! Наравно, да су сва велика дјела - безвремена! Ја сам у новом роману и писао о тим нијансама Андрићевог писања унапријед, док смо га ми, погрешно, читали "уназад"! "Безвремје-свевремје ће сигурно "обликовати" Андрићеве приче или књиге, и објавити их у штампаријама вјечности! "Проклета авлија" ће бити проклета и за сто година, само ће можда страшни мрак у авлији мијењати "нијансе"!

Баш у овој години (50 година од када је Иво Андрић добио Нобелову награду) по први пут у историји није додјељена Андрићева награда. Како ви гледате на ту ситуацију?

Причати о наградама, данас и овдје (што рекао Крлежа), значи - уагасити свјетла у кафани (кавани) и укључити се у општу тучу! Имамо нагада и нагрда! Имамо нагађене и нагђене! Андрић није уживао у наградама! Није се превеселио ни Нобеловој награди - поклонио је паре никад изграђеним босанским библиотекама! Не могу да прозрем играрију недодјељивања "Андрићеве награде"! ја бих увео и манифестацију - Свечаност недодјељивања "Андрићеве награде"!

Колико је вас у стваралаштву испирисао сам Андрић и његова дјела?

Колико ме је инспирисао Андрић? У метафизичком смислу - дотакле су ме неке Андрићеве поетичке опомене, неки креативни "рецепти" (оно о сумњи над сваком написаном реченицом, на примјер!) Што се тиче "физичког" опонашања Андрићевога стила или тематикума - то је немогуће! То би било "добровољно самоубиство"...

(Фронтал)