Још једном желим све да вас поздравим и да кажем да сте ви несумњиви кривци што ће овај извјештај бити дугачак, тако да морате да имате стрпљења. Иза нас су наше најбоље године, године у којима смо имали успјехе и Сабор је увијек прилика да те успјехе, наравно и неке неуспјехе, кажемо и освијетлимо.

Ово су биле наше најбоље године, иза нас су четири године освајања слободе које је СНСД урадио на маестралан начин борећи се за примјену и поштивање права међународног споразума, освајајући поновну слободу за Републику Српску и за све људе у њој.

Ово су биле године у којима смо задобили несумњиву политичку моћ и постали једна од најјачих политичких партија не само овдје у Републици Српској, него и у региону. Сада нас има 150 хиљада.

Почели смо давно, несхваћани и омаловажавани, али никада нисмо одустали. Тај број од 150 хиљада наших чланова је наша огромна обавеза. То је 150 хиљада очекивања и нада, то је 150 хиљада одговорности за успјех према свима који нас чак и не схватају, а желе да имају сређено и одговорно друштво које несумњиво само ми можемо да направимо овдје у Републици Српској. Треба рећи да све ове године никада нисмо водили никакву посебну акцију за повећање броја наших чланова, ми смо увијек пред изборе биљежили значајан број оних који су хтјели да се учлане у СНСД и то је на неки начин била најава наших маестралних побједа на општим и локалним изборима, на изборима за Предсједника Републике, на изборима за Парламентарну скупштину и Предсједништво Босне и Херцеговине. Наша партија је у међусаборском периоду начинила велики искорак у организационом сегменту, доградњи хоризонталне структуре. Наша парола је била: мјесни одбор за свако бирачко мјесто. Наши одбори су то учинили свуда гдје су постојали наши људи. Данас укупно имамо 2.000 мјесних одбора, а када се томе додају још мјесни одбори Младих социјалдемократа и Актива жена, премашујемо 3.500 мјесних одбора што је импозантан број. Када се узме да у периоду ангажмана и активности око кампање у сваком мјесном одбору учествује по десетак људи, онда то говори да је непосредно ангажованих активиста у оквиру избора које смо имали било најмање 35 хиљада наших активиста. Наш циљ је да за изборе 2014. године имамо најмање 6.000 мјесних одбора и то је најбоља гаранција да ћемо успјети на слиједећим изборима. Само она партија која живи са проблемима људи може да рачуна на успјех. Она партија ко ја то не чини или се одметне или не схвата потребу обичног човјека, не може да рачуна на успјех.

Данас крећемо у један нови период: који се односи на то да морамо да схватимо и прихватимо тегобу обичног човјека. Наш успјех ће зависити од тога колико смо препознати као они који имају обавезу према проблемима. Ако будемо и даље отуђени, ако буде мјеста за несхватање обичног човјека, СНСД неће имати добар резултат на слиједећим зборима. Ми смо данас једна од најорганизованијих политичких странака на простору бивше Југославије. Данас је наше руководство и партија у цјелини, предмет многих оспоравања и настојања да се умањи наш значај како би се овдје пружила шанса мешетарима који су нашим доласком изгубили свој значај и своју позицију. Зато је потребно и зато смо ми партија која се препознаје као она која је перманентно водила изборну активност и никада нисмо престали да водимо кампању. Одмах када се заврше избори, били смо у новој кампањи у настојању да придобијемо људе, да придобијемо подршку за наше програме, да придобијемо значајан капацитет да можемо да одлучујемо.

Ми смо данас на овим просторима лидери на комуникацијском плану, имамо свој блог, инфо портал, званичну веб-страницу, новине, имамо масовну интерну СМС комуникацију, имамо професионално особље оспособљено за управљање свим сегментима. Технолошки смо, у смислу хардвера и софтвера, потпуно самостални. Имамо и продукцијски одјел за дигиталну штампу са професионалном послугом што нам омогућава брзу подршку за сваког кандидата чак и на локалним изборима. Ми смо заокружили наш период јачања организационог и техничког усавршавања и зато желим вама делегатима сабора да кажем да је стање у том погледу несумњиво најбоље и да служи као примјер многим политичким партијама које желе да постигну и досегну тај оквир.

Успоставили смо јасну и транспарентну унутарстаначку процедуру за кандидовње наших кандидата на свим нивоима из базних пунктова наше теренске структуре. Успостављена је кандидатска равноправост младих и жена у оквиру СНСД–а што говори о томе да значајан број начелника у Републици Српској долази из ових структура. Ми смо једина партија у БиХ која има начелника општине из младих социјалдемократа, а пет жена су начелнице општина у Републици Српској и у Дрвару. Наша унутрашња структура је препознатљива по пријему чланства који је регулисан нумерисаним приступницама, успостављена је кадровска комисија, успостављена је стратешка чланарина која има све већи утицај на нашу структуру и наше фунционисање у складу са европским стандардима које сличне партије имају. Организован је Тренинг центар за обучавање тренера и наших младих, а и други активисти пролазе кроз ту структуру. Одржано је пет сједница главног одбора, постали смо чланица Социјалистиче интернационале. Савез независних социјалдемократа, и то желим посебно да истакнем, послује финансијски стабилно, самостално и потпуно транспарентно. Купили смо плац за изградњу сједишта главног одбора СНСД-а.

СНСД је странка која дјелује у оба ентитета БИХ. У два изборна циклуса на изборима 2006. и 2010. године остварили смо изборне побједе. У првом 2006. број наших посланика у народној скупштини био је 41, а у посљедњем 38 посланика. Треба примјетити да смо процентулано добили већи број гласова, али због технике обрачуна имамо мањи број посланика. Ми смо данас у оба циклуса водећа странка Владе Републике Српске и чинили смо то заједно са нашим коалиционим партнерима које сте могли данас овдје да видите. Урадили смо све да заједно са њима одржимо стабилност Републике Српске и да усвојимо политике које су несумњиво довеле до тога да је Република Српска данас фактор и власник себе, Република Српске одлучује о себи, али Република Српска одлучује и о БиХ. Данас, као и у првом циклусу, сви важни функционери на нивоу БиХ и Републике Српске долазе директно из чланства СНСД-а. Имамо значајан успјех у Представничком дому Парламента БиХ након избора 2010. године, повећали смо број наших посланика са седам на осам, тако да смо равноправно са другом политичком партијом из БиХ, имамо исти број посланика.

СНСД данас има највећу подршку бирача у БиХ.

Ми смо увијек у нашој политици стављали приоритет на дијалог и сарадњу. У почетку то је било са странкама које су имале сличан поглед на тадашњу ситуацију или онај степен одговорности који ће сачувати мир и стабилност у БиХ, а тиме и Републику Српску од нестанка и укидања. Било је уобичајено да се мисли, као што је изјавио један политичар из БИХ, тврдећи да му је била позната намјера да се Република Српска избрише гумицом. Зато су била успостављена бонска овлаштења. Нико се у свијету због тога не би посебно узбудио и побунио, јер је Република Српска, не само за вријеме рата и него и послије рата, била означена као творевина етничког чишћења. Тада смо 2006. године са оваквих позиција почели да се бавимо нашим унутрашњим питањима и одлучно дефинисали нашу политику.

Кључни догађај између два Сабора у политичком смислу обиљежиле су активности у којима се расправљало о реализацији и кршењу Дејтонског споразума, посебно Анекса 4 који се зове устав БиХ. Ту је, након рата, још увијек приједлог различитих концепата о структури БиХ, што је истакао и тадашњи Високи представник Мирослав Лајчак у обраћању ОЕБС-у 2007. године када каже: “Бошњаци Републику Српску сматрају нелегитимном. Срби и Хрвати се са своје стране боје доминације Бошњака у било којој унитарној држави. Нико не жели бити мањина, сви желе имати своју властиту јединицу. Не желим сугерисати да ће систем власти у БиХ икада престати бити компликован, мало је мултинационалних земаља којима је то могуће да власт не буде компилкована“.

Управо је због наметања измјена закон о Савјету министара и посланика у раду Парламентарне скупштине од стране ОХР-а и господина Лајчака, Народна скупштина је октобра 2007. године расправљала и тада је констатовано да БиХ има шансу да иде ка коначном помирењу, демократском развоју, коришћењу свих људских, природних и економских потенцијала на добробит свих њених грађана, ако тај пут гради на основу дијалога својих политичких представника изабраних вољом народа. Тај дијалог може донијети унутрашњи договор који једино може бити залог трајног мира у овој земљи. То је једини добар пут за опстанак БиХ, наставак њеног пута ка европским интеграцијама. Инсистирањем на уставности и законитости, Република Српска је отворила нову страницу остваривања својих права које је унијела у Дејтонски мировни соразум и што је потврђено њеним статусом стране потписнице свих 11 анекса Дејтонског мировног споразума. Народна скупштина је одредила да Високи представник својим наметањем угрожава демократско уређење БиХ одређено и гарантовано међународним уговором. Помињем ово зато што смо тада прикупили снагу да кажемо не. Наша одлучна акција да спријечимо формалне промјене, начин одлучивања у Савјету министара и Парламентарној скупштини, значило је да смо спремни на борбу. Ту борбу смо отпочели и водили сво ово вријеме и побиједили у значајном тренутку. Рекли да Високи представник не може више да се понаша на тај начин да мијења пословник о раду парламента и да намеће законе. То је био кључни моменат нашег прибављања самосвијести о нама, наше борбе да напросто дођемо до онога што сматрамо да јесте поштивање међународног споразума који је Општи оквирни споразум за мир парафиран у Дејтону, а потписан у Паризу. Тим споразумом БиХ је успостављена као сложена држава састављена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, чиме је дефнитивино потврђен статус Републике Српске као ентитета. БиХ је заједничка држава три конститутивна народа, Бошњака, Срба, Хрвата и осталих народа и грађана, пише у Уставу. Њена унутрашња структура ће се развијати на основу договора и консензуса као темељних вриједности сваке вишенационалне државе.

БиХ могу очувати и учинити демократском само њени народи и грађани, непосредним путем и дијалогом представника изабраних на слободним демократским изборима. Само таква усаглашена рјешења су гаранција проводивости. Ми смо дефинисали политику и договор који значи да странци морају бити ван тога и није било лако. Данас странаца нема у унутрашњим разговорима, уствари, појављују се тамо гдје могу као што је то било у Федерацији, а у Републици Српској и тамо гдје сједе представници Републике Српске, странци не могу да моделирају уставне промјене или било које доношење закона. Мислим да је то наша велика побједа и у том погледу мислим да можемо оцијенити да је СНСД дао несумњив допринос јачању овакве политике која је утицала битно на стабилност, самосталност и самосвијест Републике Српске о њеним моћима. Ми смо сво ово вријеме позивали на мир и толеранцију различитих ставова, на пуно поштовање слова Дејтонског споразума, заговарање консензуса домаћих политичких фактора, на потпун пренос власништва над процесима у БиХ на домаће институције, на трансформацију канцеларије Високог представника у канцеларију специјалног представника. Сада заговарамо да Високи представник оде.

Опредијељени смо за европски пут Републике Српске и БиХ, за дијалог и сарадњу са другим ентитетом, за регионалну сарадњу, за напредак у реформама у којима ће потпуно бити заштићени интереси грађана Републике Српске. Одбацујемо и одбацивали смо позиве на наметање измјена и једнострано прекрајање Устава и унутрашњег уређења БиХ, дефинисаног међународним уговором. Учествовали смо у Бутмиру и тада одлучујуће утицали да оно што је био процес доношења новог Устава у БиХ, доживи фијаско. Не желимо да учествујемо у процесима масовних уставних промјена, али желимо да то буде власништво домаће структуре без моделирања било кога из иностранства. Ојачали смо наш приступ да се било која питања у БиХ могу разматрати само у институцијама Републике Српске на начин да Република Српска као страна потписница Дејтонског споразума донесе о томе одлуку, па тек онда органи БиХ, значи Парламентарна скупштина се појављује на техничком нивоу промовишући већ раније договорени споразум. То је начин на који се поштује Устав и то је начин на који можемо да идемо даље. Ми желимо да Република Српска ојача своју позицију споразумне стране, ми смо једина страна за споразуме заједно са Федерацијом БиХ. Тако пише у Уставу и ми само желимо да заштитимо нас и нашу Републику од преноса надлежности са Републике Српске на заједничке органе. Зато смо у неколико наврата вршили анализе одузетих и преузетих надлежности.

Оцијенили смо да је у 68 случајева дошло до преноса и преузимања надлежности са институција Републике Српске на институције БиХ, а да је само у три случаја Народна скупштина Републике Српске дала своју сагласност. Ово је учињено максималним кршењем Дејтонског мировног споразума од стране Високог представника који је арогантно наметао законе, вршио пренос надлежности и ми на то не можемо никад да пристанемо. Ми ћемо нашу политику одредити управо тако и дати фокус на питање надлежности. Високи представник никада није имао право да наметне закон. У „Бонским овлаштењима“ пише да он може да донесе одлуке из надлежности Вијећа министара и Предсједништва БиХ. Нигдје не пише да може да донесе одлуке или законе у име Парламента БиХ. Та „Бонска овлаштења“ се желе поново да читају, она су злоупотријебљена, она су превара и зато Високи представник не може да има нашу подршку за било какво наметање закона. Већ дуго Република Српска не прихвата наметање закона од стране Високог представника не доводећи у питање његову улогу коју има у Дејтонском мировном споразуму, а то значи да је тумач Дејтонског споразума, али тумач није законодавац, тумач није уставотворац, а Високи представник се појављивао као такав. Овакав политички став институција БиХ, односно институција Републике Српске, несумњиво у себи има темељно одређење ове странке.

Да није било воље ове странке ни овај став не би био јасан, наставили би са деградацијом наших права и дошли би у позицију да Република Српска буде празна љуштура у којој нема никаквог садржаја, а сви ми, њени грађани би се довели у позицију да једног дана закључимо да у таквој празној љуштури не вриједи да се живи. Зато је било важно бити одлучан, зато пренос надлежности, без претходног договора ентитета, не може више да се дешава. То ће бити основна полуга наше политике и у будућности. Ми смо тражили од Високог представника да стави ван снаге све бесправно доношене одлуке и законе. Он је игнорисао наше захтјеве и отишао је у Савјет безбједности тражећи да Савјет безбједности ретроактивно покрије све оно што је било који Високи представик радио у прошлости. На сву срећу, и нашом активношћу коју смо проводили, Савјет безбједности то није урадио. Данас имамо ситуацију да постоји значајан број институција у БиХ које немају уставно одређење, које немају уставно исходиште. Данас имамо институције које раде и примјењују право, а немају уставну основу, оне имају само политичку подршку Високог представника.

Мораћемо се вратити тим питањима и поново размотрити питања везана за многе институције, прије свега за Суд и Тужилаштво БиХ, што смо покренули у току ове године и довели до тога да се отпочне дијалог на нивоу Европе, БиХ, односно Републике Српске. То је била једна од успјешних активности. Данас су изван процедуре о томе како ће изгледати правосуђе и како ће изгледати Тужилаштво у цјелини, и Суд, они који су креирали накарадна рјешења у БиХ а то су прије свега Високи представник који није дио европске структуре, ту су и оне амбасаде које су безочно покушавале да увијек наметну инститиције БиХ сматрајући да ће вријеме покрити њихове незаконитости или да ће обезбиједити неким другим ауторитетом да их очувају. Ми морамо јасно да кажемо да наше одлучно опредјељење, да наша права бранимо референдумом. То мора остати наша доминантна политика.

Референдум је демократски институт, ми смо правно уредили тај институт и Република Српска у сваком тренутку на свако питање може да распише референдум и да се изјасни о томе. То право никад не смијемо изгубити. То право хоће да нам отму и хоће да га прогласе дестабилизирајућим фактором у региону, хоће да кажу да смо реметилачки фактор, ал то право припада нама и никада га се нећемо одрећи и увијек ћемо расписати референдум кадгод буде требало, да покажемо да се наша права морају поштовати и афирмисати. Тако је било у току ове године када је Европа схватила нашу одлучност, а ми прихватили да у дијалогу са њима отворимо структурални дијалог о питањима правосуђа. Данас то траје и неће бити лако и нема брзих рјешења. Сво ово вријеме смо остваривали сарадњу са другим странкама у земљи и региону и то је била стална активност наше партије и власти гдје смо ми учествовали. Данас је Република Српска, захваљујући политици СНСД-а, чланица Савјета регија Европе. Република Српска је потписница свих 11 анекса Дејтонског мировног споразума, па и оног о Високом представнику. Дејтонски споразум је одредио структуру БиХ и утврдио да је она сложена држава и ми желимо да се то што је ту написано, досљедно поштује и тумачи. Наша будућа акивност мора да се базира управо на томе, ми не смијемо одустати од Дејтонског споразума. Наш приступ томе мора ићи ка враћању изворних овлаштење Дејтонског споразума. Ми морамо да одбацимо политику духа Дејтона. Ми морамо да одбацимо политику у којој се пут ка Европи сматра путем успостављања новог политичког система у БиХ. Европа за нас није приоритет уколико угрожава нашу аутономију. Европа јесте жељено мјесто, али оно може да буде досегнуто само онда и уз нашу вољу, ако поштује све нас и наша права која су зацртана у уставу и наше опредјељење да имамо Републику Српску. Ни једна друга Европа нама не треба, нама не треба Европа у којој ћемо ми нестати, већ она која ће нас подржати. Та Европа, чини ми се, назире се и можемо да примијетимо да постоји више разумијевања и односа према нашим ставовима. Томе је допринијела само једна политика, политика наше истрајности, нашег континуитета и наше жеље да чврсто држимо оно што смо добили у Дејтону.

Наша визија и циљеви морају ићи у том смјеру да Републику Српску видимо као наш основни простор за политичко дјеловање, и начин на који ћемо га обликовати до 2020. године. Протекли период је значајан по остваривању резултата СНСД-а и креирања политичке позиције Републике Спрске о којој сам само неке назнаке дао данас. Разумијевајући да су многе ствари које смо учинили вама познате нема потребе да их поново говорим али, СНСД ће на крају свог пута моћи да каже да је успјешна политичка партија само под условом да период који долази прођемо успјешно и да будемо успјешни као што смо били до сада. Наша политика ће се заснивати на Дејтонском споразуму, на међународном праву, на одговорној политици и јасним ставовима. Ова 4 елемента су основ и нашег будућег политичког дјеловања. Да бисмо задржали оно што смо остварили на политичком плану, неопходно је остварити резултате на економско-социјалном плану. Оно што је до сада учињено – добро је, али се мора наставити са одржавањем макроекономске и социјалне стабилности. У том циљу морају се реструктуирати ресурси које има Република Српска који се могу одредити такође у четири елемента. А то је храна, енергија, вода и перманентно образовање ради остваривања знања. Долазак до знања које ће моћи да нас стави у позицију конкуренције са окружењем и са Европом. Влада Републике Српске, коју ми водимо, има несумњиву одговорност за креирање економског система који мора да преживи глобалну економску кризу. Мало данас људи код нас жели да схвате да је глобална криза задржала несумњиви напредак који смо имали до 2008. год., и да смо морали наше политичке ресурсе да употријебимо на одбрану од посљедица од глобалних економских и социјалних трендова. Данас видимо да многе земље у свијету пролазе кроз тежак период. Данас ми овдје требамо јасно рећи да је успјех задржати социјалну и економску стабилност и не дозволити да наша економија пада и да наши показатељи буду лоши.

Наше политичко дјеловање има и пети елемент којим ћемо се руководити у остваривању политичке и економске моћи – то је, прије свега, љубав према Републици Српској као нашој примарној друштвеној заједници. Република Српска је наше трајно мјесто. Наше друштво је Република Српска, па је самим тим успјех или неуспјех Републике Српске успјех или неуспјех свих нас појединачно, а наравно и СНСД-а, као водеће политичке партије. Ако је тако, онда се мора дати одговор на неколико јасних политичких питања и дефинисати јасни политички правци будућег дјеловања како би се допринијело успјеху Републике Српске, као и свих нас и становника Републике Српске. Зато ћу неуобичајено говорити о једној ствари која ми се чини важна.

Ја сам је често говорио да волим Републику Српску и да је основа мог политичког, и нашег, дјеловања та љубав. Многи су се око тога шегачили. Ја мислим да је та изјава и тај приступ одлучујући и кључан. Наравно да је Република Српска наш интерес. Али и однос према њој мора да буде јачи од самог интереса. Љубав према заједници је огроман покретач и снажан стимуланс за најважније процесе које очекујемо. Ми у Републици Српској морамо да вјерујемо и да дамо свој лични допринос да она постане успјешна заједница. Веома често правимо паралеле са неким другим друштвима и земљама, па ламентирамо зашто нисмо као они. Између осталог зато што немамо однос према Републици Српској какав имају припадници тих друштава према својим земљама. Поштуј себе да би те други поштовали. То није нешто што сам ја измислио, то је истина. Престанимо са ниподаштавањима свега онога што је наше. Окренимо се, јер друго није боље. Ми имамо најбољу вриједност и те вриједности требамо да чувамо. Окренимо се, вјерујмо у себе и Републику Српску и покренимо своје процесе сами. Без да их други дефинишу и да нам други одређују гдје треба да кренемо и куда треба да стигнемо. Обично то стизање је у недођију. Само онда када смо били свјесни нас, имали смо успјех, онда када смо пратили били смо на странпутици. Треба престати са дефетизмом и малодушношћу.

Није сјајно, наравно, има проблема. Али шта је одговор? Кукњава сигурно није. Вјера у успјех није довољна да се успјех и оствари. Али без вјере у успјех нема успјеха. А морам да кажем да сам савршено свјестан да постоје центри који шире дефетизам, а ја за њих имам, и за све нас, неколико важних питања. Гдје се то око нас у земљама које су по систему и проблемима кроз које је прошла Република Српска, слични, живи боље? Можда у Федерацији се живи боље? Србији? Или можда у Хрватској се живи боље? Можда је то видљиви економски процват Словеније или Грчке, Бугарске или Румуније? Не смијемо се заварати. Та друштва грцају у тешким проблемима и те проблеме морају рјешавати и борити се против њих. Али како је могуће да се нико из вана не бави словеначким или хрватским проблемима, на унутрашњој сцени. Ни проблемима Србије, нити хаосом у Федерацији. Не, само је Република Српска та која привлачи пажњу и чији проблеми су одједном интересантни многима. Пажња многих кругова брижљиво је усмјерена на то да људима у Републици Срској згаде Републику Српску, власт, систем, друштво. Да унесу међу људе апатију и летаргију. Маса незадовољних и умртвљених људи без љубави и вјере у успјех Републике Српске онда је идеална за мешетаре, домаће и стране, да реализују своје пројекте. Зато је потребна љубав и вјера и зато о томе ја данас говорим. Без њих нема успјеха и њима морамо да се посветимо. Нема дана да се у јавности не појави ова или она организација, аналитичар или политичар, амбасадори, са процјенама и оцјенама о Републици Српској и њеним стварним циљевима.

Данас је ово мјесто када требамо да будемо јасни и недвосмислени. Немојмо оставити сумњу у погледу наших жеља и наших циљева. Наш циљ је јака, стабилна, успјешна и просперитетна Република Српска. Наш циљ је мир. А гарант мира је међународни уговор са свим својим анексима. Дакле, наш циљ је у миру градити успјешну Републику Српску. Може ли јасније? Можда и може.

Наш циљ није да је градимо изван оквира који је дефинисан међународним мировним уговором из Дејтона и Париза и свих његових анекса. Ми нисмо, нити ћемо направити иједан потез који ће довести у питање било коју од одредница овог документа. Ми хоћемо да поштујемо све преузете обавезе и да остваримо сва наша дата права. Јасно и недвосмислено. Поштујемо територијални интегритет и међународни субјективитет Босне и Херцеговине. Унутрашње уређење Босне и Херцеговине је ствар нас. Наметнута рјешења о унутрашњем уређењу у БиХ морају да буду преиспитана. Али, тражимо једнако поштивање уставног, политичког, правног и територијалног субјективитета Републике Српске унутар Босне и Херцеговине. Поштујемо све оно што Устав даје као надлежност Босни и Херцеговини, али исто тако инсистирамо да се поштује све оно што се у том смислу истим Уставом даје као надлежност Републици Српској. Све оно што је надлежност Босне и Херцеговине, Република Српска нема право да узурпира. Али ни оно што је надлежност Републике Српске, Босна и Херцеговина нема право да узурпира. Опет, јасно и недвосмислено. Када бисмо мало загребали испод површине, па се упитали - шта је то конкретно ? Тада видимо да Република Српска од Дејтона, па на овамо, до данас, ни на који начин није узурпирала нити једну надлежност Босне и Херцеговине и то хоћу да буде основна порука. Није било преноса надлежности са БиХ на ентитет. Није било унилатерарних акција. Није било ничег. Данас то не постоји на столу. Данас само постоји на столу отимачина од Републике Српске и покушај отимачине надлежности који смо видјели раније. А данас не смијемо да се уљуљкамо пред причом: „Нико не доводи у питање Републику Српску.“ Не доводи због наше одлучности. Када ова одлучност престане да постоји, поново ће бити упитна Република Српска.

Данас се тај процес одвија на друкчији мачин, данас тај процес отимања надлежности није умро, нити је стао, нити ће стати. Тај процес је жив и дјелује. Тај процес више не удара на велика врата Ешдауновим маљем, али се прикрада кроз све пукотине и тражи да откине сваку надлежност, свако радно мјесто, у крајњој линији и сваку буџетску и привредну марку коју може. Наше је да се упитамо - да ли ми то желимо или не. Ја сам рекао: Не. Ви сте рекли: Не. СНСД је рекао: Не. Република Српска је рекла: Не. У оквиру тога „Не“ ми ћемо се даље кретати.

Ниједна аутономија на свијету није себе укинула нити деградирала. А зашто би то урадила Република Српска? Због којих циљева? Обећане Европе? Или неког другог? Љубави према Босни? Обећана Европа нам је далеко. Ми желимо да се градимо да би били дио Европске уније. Али не морамо по сваку цијену бити чланице Европске уније. Сачекаћемо да видимо како ће Европа да прође кроз ове процесе. Мислим да се они тренирају на нама и желе да одрже интерес. Нико нам није објаснио, из Европе, шта се то данас дешава у Европи. Видимо и сами да се дешавају многе промјене. Било би озбиљно од стране европских представника да нам објасне шта се дешава у Европи и шта можемо очекивати у процесу придруживања. Сјећам се Шпирића који ми је прије седам,осам година рекао: Ми не смијемо ићи брзо тамо. Шта ако ми стигнемо, а до тад, за десет година, распадне се Европа? А ми дали сва своја овлаштења Босни и Херцеговини. Хоће ли нам неко то вратити? Наравно да неће. Зато је Шпира био визионар. Наш природан интерес је да своју аутономију чувамо и његујемо. Да одлучно и правно, утемељимо и заштитимо своја територијална права. То нико неће учинити у име нас. То сами ми морамо да урадимо. Никада не смијемо престати вјеровати да то можемо, јер то неко други осим нас не може урадити. Ми нећемо рушити нити ћемо правити хаос. Али хоћемо инсиситирати на томе да се ствари поставе на правно ваљане основе, да се дефинише шта је оптимално и да се води политика чистог рачуна у Босни и Херцеговини. Мисли ли неко да постоји и једна правна држава, аутономија, на свијету која ће ћутке гледати како се крчме њена права и њен новац. Ја мислим да не постоји. Управа за индиректно опорезивање , исплаћивање пензија по мјесту стицања пензионог права, војни станови, угрожени аранжмани са ММФ-ом и са Свјетском банком, растрошни и предимензионирани буџет заједничких институција, десетине агенција и хиљаде запослених који не раде ништа или раде нешто што је ентитетска надлежност и за шта већ постоје ентитетски органи који раде стварни посао.

Огромна је листа питања које морамо да ставимо на дневни ред. Каже се: чист рачун дуга љубав. Управо је тако. Када љубав престане, чист рачун је једина шанса да будете заједно. Зар и многи бракови нису због тога очувани? Тако вам је и у држави.

Поштујте наш субјективитет, даме и господо, наше надлежности, наше инститиуције и не дирајте наш новац и наша права. И све ће бити у реду. Проблем јесте што је пракса свих ових година била управо супротна. Прављена је имагинарна Босна и Херцеговина, под притиском међународних фактора. А од ентитета је стварана празна љуштура. Ми смо тај процес зауставили и тиме навукли на себе гњев, не само Сарајева него и значајног дијела међународне заједнице која је спонзорисала политику укидања ентитета и стварања наводно функционалне, а заправо централизоване Босне и Херцеговине. Да ли то значи да треба да одустанемо од својих основних интереса, зато што се неко љути? Ја мислим да не треба и знам да нећемо. Многи ће покушати да вас убиједе како је то све мање важно и да је битна економија, животни стандард и слично. Слажем се, наравно. Битни су и економија и животни стандарди. Али све ове ствари које сам побројао се директно тичу управо наше економије и нашег стандарда. Шта је битније за економску снагу једног друштва од надлежности за економију и права и финансије. А управо су нам отели фискални систем који смо имали и дефинисан у Дејтону. Тако се 2002. године промијенила структура фискалног уређења Босне и Херцеговине, а нама сада причају како смо ето ми неуспјешни и бавимо се некаквим имагинарним питањима, а не економијом. Желим да кажем да све ово што радимо је у фокусу управо борбе за економски статус Републике. Не насједајте причама душебрижника. Знате, оних који тобоже жале људе у Републици Српској, пуни су медији у Федерацији о томе како нас жале. Испаде да је наш спас у томе да њима препустимо своје надлежности, па ће нам онда бити боље.

Ово сада не говорим никоме изван Републике Српске него искључиво нама самима. Ми морамо изградити свијест да нема личног успјеха без успјеха друштва. И морамо учинити све да иза себе оставимо што је могуће боље школе, болнице, јаку полицију и судове., добре путеве и ефикасну администрацију. Хоћемо ли да живимо као људи у развијеном друштву онда морамо и да поштујемо обавезе и правила као они. Нема успјеха без права. И без правила. Одговорно, брзо и паметно урађен посао у свакој служби, директно је у интересу сваког појединца и свих нас заједно. Позивам вас да се односимо према послу који радимо, мјесту у којем живимо, друштву којем припадамо, нашој Републици - као најврједнијој нашој личној имовини. Само то је исправно. Када то схватимо, онда ћемо сви моћи да прогласимо наш већински успјех. Покажимо личним примјером да схватамо, можемо и вјерујемо. Изолујмо и лоцирајмо оне који то неће да ураде. СНСД је годинама растао на причи о борби против криминала и корупције коју смо предводили против тада владајућег СДС-а, а касније и Владе у којој је значајну улогу имао и ПДП.

Колико смо били упорни и убједљиви, колико су нам били јасни циљеви и јаки аргументи и колико нам је народ вјеровао, жељан промјена за ставрање бољих услова за живот, показала је 2006. година. На изборима на којима су наши кандидати и наша странка добили натполовичну подршку на свим нивоима. Али ипак и ми смо дозволили да у наше редове уђу неки који се слично понашају. Кључ успјеха у будућности је што прије лоцирати и искључити такве. Зато наша унутрашња политика мора да се усмјери ка томе. Наш унутрашњи однос мора да буде како и који појединац између нас поштује управо ове промовисане вриједности да је циљ друштво, а не појединац. Појединац је, наравно, циљ када имамо успјешно друштво. Дозволили смо, дакле, да у странку уђу људи вођени само једим мотивом, да ту чланску карту искористе само за личну добит или промоцију. Дозволили смо да такви већ годинама наплаћују радно мјесто у јавним предузећима по неколико хиљада марака под изговором да тај новац дају странци. То је лаж. Ова странка има свој новац. Њој не треба тај новац.

Крајњи је час да се прво у странци уради јасна подјела на људе који су са нама само ради личних интереса и људе који су спремни поднијети терет друштвено-историјске одговорности за народ у Републици Српској. Крајње је вријеме да ми у странци кажемо таквима: Нисте из наше приче!

Све наше институције, инспекције, контроле, полиција, тужилаштва, судови, имају нашу безрезервну подршку да покрену одлучан и бескомпромисан окршај са свим кршењима закона и прописа. Сваки послодавац и сваки руководилац у јавној установи, дирекцији, агенцији и предузећу, има нашу безрезервну подршку да инсистира на поштивању радних обавеза, на квалитетном и преданом раду у служби. Ми њих морамо јасно подржати. Нема изузетака. Ово вријеме тражи нове одговоре. Ако будемо спори и не трансформишемо се у овом смислу, СНСД нема шта да чека на сљедећим изборима. Ако неко мисли да можемо да успијемо, а да не промијенимо свој однос према друштвеном добру и интересу, тај се грдно вара и прави СНСД-у огромну штету.

Знам ја да то није проблем од јуче, нити само наш проблем. Многи кубуре са сличним проблемима, а на овим балканским просторима је то већ постао дио уобичајеног фолклора. Зато наглашавам, закони, прописи, правилници и процедуре се морају поштовати. Обавезе и рокови се морају поштовати. Радно вријеме и радна норма се морају поштовати. Нема али. Нема ако. Него се мора. Успијемо ли у томе, успјећемо у свему.

СНСД је био авангарда у многим стварима у Републици Српској. Први смо отворено рекли: Не, штетној политици неких ранијих структура, када нико није смио да проговори. Први смо рекли: Не, приватизационој банди. Први смо одлучно сасјекли шверцере дрогом. Први смо рекли не међународним мешетарима који су хтјели да докусуре Републику Српску. Први смо се упустили у игру да Источно Сарајево, Требиње и многе наше средине буду сигурне средине, а не да њима шетају убице, које сваки дан убијају некога. Ко је паметан, наравно, он ће схватити, а ко не, или не жели, он мора да се суочи са законом. Јер, поновићу још једном, нема изузетака.

Као предсједник партије и Републике, тражићу од институција да се са посебним освртом баве свим овим девијацијама. И у оквиру нас, наравно. Нико није савршен. Тражим да се прво преиспита све оно што ја радим, како бих имао легитимитет да тражим да се преиспита све оно што ви радите.

Односимо се према Републици Српској као према својој кући, на радост нас и наших пријатеља, а на жалост и јад свих наших непријатеља. СНСД једини има капацитет да покрене ову огромну промјену у менталитету. СНСД јесте свјетлосним годинама одмакао од партија чија се политика свела на слушање страних газда и крађи домаћих пара. Они пљују по нама, а немају никакво право на то, јер све што смо радили, радимо боље и одговорније од њих. Али то не значи да не можемо и да не мора бити још боље. Нама не смије бити задовољство да смо бољи од њих. То можда није ни тешко. Наш циљ мора да буде да ово друштво уведемо у круг успјешних и сређених заједница. И да ми будемо бољи људи. Морамо бити успјешнији и бољи људи. Морамо бити по томе препознатљиви и различити од других.

СНСД нема алтернативу на данашној политичкој сцени Републике Српске. Ја то знам. Знате и ви. Знају други. Зна и народ. Јер нема снаге осим СНСД-а која је спремна и кадра да сачува Републику Српску. Али то не значи да имате права да не радите максимално добро и одговорно. Управо супротно, то значи да морате да радите максимално до 17.10.2011. u 09:20h