Извјештај о напретку Босне и Херцеговине је дио Пакета проширења из 2011. године, који је Европска комисија усвојила 12. октобра. Закључак извјештаја је да је укупни темпо реформи био врло ограничен.

Постигнути су неки резултати -  либерализација визног режима за путовање у подручје Шенгена одобрена је за грађане Босне и Херцеговине који посједују биометријске пасоше. У оквиру утврђеног оквира Процеса стабилизације и придруживања, Босна и Херцеговина је са ЕУ започела структурни дијалог о правосуђу. Међутим, немогућност постизања политичког договора о формирању власти на државном нивоу омета напредак Босне и Херцеговине у кључним реформама које су потребне да би се постигао даљњи напредак према европским интеграцијама. Преостало је да се Устав усклади с Европском конвенцијом о људским правима, а Закон о државној помоћи треба да буде усвојен на државном нивоу. И даље је неопходно да политички представници стекну опште разумијевање свеукупног смјера и будућности земље и њене институционалне организације. За процес придруживања Европској унији неопходне су функционалне институције на свим нивоима и учинковит механизам координације о питањима везаним за Европску унију.

Политички критеријуми

Босна и Херцеговина је остварила ограничен напредак на рјешавању политичких критеријума. Годину дана након општих избора одржаних 3. октобра 2010. године, процес успостављања извршне и законодавне власти се мора довршити успостављањем власти на државном нивоу. Ово велико кашњење је оставило негативан утицај на пријеко потребне реформе у Босни и Херцеговини. Савјет министара донијело је одлуку о формирању нове радне групе за усклађивање Устава са пресудом Европског суда за људска права (ЕСЉП) у предмету Сејдић-Финци . Недостатак вјеродостојног процеса за усклађивање Устава с наведеном пресудом ЕСЉП и даље изазива велику забринутост. Закон о државној помоћи на државном нивоу усвојен је од стране Вијећа министара, али се још увијек очекује усвајање од стране Парламентарне скупштине. Усвајање Закона о попису на државном нивоу је и даље од суштинске важности за економско-социјални развој Босне и Херцеговине.

Компликован процес доношења одлука допринио је одгађању структуралних реформи и смањењу способности земље да оствари напредак према ЕУ интеграцијама. Неопходно је значајно јачање механизама координације између државног нивоа и свих нивоа власти о питањима ЕУ.

Провођење стратегије реформе јавне управе се наставља, али је координација између различитих управа и даље слаба. Процесу реформе јавне управе и институцијама надлежним за његову реализацију неопходна је политичка подршка како би дошло до реформи. У функцији је јединствена канцеларија Омбудсмана на државном нивоу, али кадровска и финансијска ограничења коче његову ефикасност.

Постигнут је мали напредак у погледу владавине права. Именован је директор и његови замјеници на чело Агенције за борбу против корупције, али Агенција још увијек није оперативна. Корупција је и даље озбиљан проблем и присутна је у многим секторима. Сарадња с Међународним кривичним судом за бившу Југославију, као и процесуирање ратних злочина од стране Суда БиХ је и даље задовољавајуће. Неопходно је уложити више напора како би се осигурала учинковито провођење стратегије за реформу правосудног сектора и стратегије за ратне злочине. Чести политички напади на судство и број неријешених случајева и даље изазива озбиљну забринутост.

Што се тиче људских права и заштите мањина, упркос одређеном напретку у провођењу Стратегије за Роме, ромска мањина је и даље суочена с врло тешким животним условима и дискриминацијом. Политички притисак на медије се наставља, као и етничка пристрастност. Случајеви застрашивања новинара се такође настављају. Упркос успостављања координационог тијела у Федерацији, број подијељених школа ("двије школе под једним кровом") и једнонационалних школа су и даље разлог за забринутост. Постигнут је значајан напредак у погледу процеса Сарајевске декларације о избјеглицама и расељеним лицима. Наставља се сарадња између судова и тужилаца из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије.

Економски критеријуми

Босна и Херцеговина је остварила мали напредак према функционалној тржишној економији. Неопходни су значајни даљњи реформски напори како би се омогућило да земља може дугорочно да поднесе конкурентни притисак и тржишне снаге унутар Уније. Економија Босне и Херцеговине је донекле напредовала у 2011. години, али опоравак је још увијек на ниском нивоу и углавном вођен вањском потражњом. Незапосленост је и даље на врло високом нивоу.

Фискална ситуација је донекле ублажена као резултат мјера фискалног прилагођавања реализованих у оквиру програма Међународног монетарног фонда и повећања прихода. Међутим, средњорочна фискална одрживост је веома отежана због неусвајања Глобалног оквира за фискалне политике у периоду 2011-2013. Преданост структуралним реформама и рационална јавна потрошња је и даље слаба и неуједначена у земљи, а квалитет јавних финансија је и даље низак. Упркос неким побољшањима, пословно окружење је и даље под утицајем административне неефикасности и слабе владавине права. Планирана приватизација, реструктурисање јавних предузећа и либерализација мрежних индустрија нису показали напредак. И даље су неопходни значајни напори како би се постигао јединствен економски простор.

ЕУ регулатива

Постигнут је одређени напредак у усклађивању регулативе, политика и капацитета земље с европским стандардима у подручјима као што су слобода кретања роба, интелектуално власништво, државна помоћ, истраживања, култура, транспорт и низ питања везано за правосуђе, слободу и безбједност. У подручју енергетике, постигнут је одређени напредак у погледу снабдјевања електричном енергијом у Брчко Дистрикту и покретању свеобухватног прегледа регулативе из области електричне енергије.

Напредак је и даље незадовољавајући у другим областима, као што је слободно кретање роба, лица и услуга, царине и порези, царина и пореза, конкурси, јавна набавка, запошљавање и социјалне политике, образовање, индустрија и мала и средња предузећа, пољопривреда и рибарство, сигурност хране, ветеринарство и фитосанитарни сектор, животна средина и климатске промјене, енергетика, информацијско друштво и медији и статистика. Свеобухватна стратегија о енергетици треба бити усвојена и успостављено државно предузеће за пренос функционално на територији цијеле државе. Трајни напори у осјетљивим подручјима као што су борба против корупције и организованог криминала такође су приоритет.

ЕУ - БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: КЉУЧНИ ДАТУМИ

1999: ЕУ предлаже нови Процес стабилизације и придруживања за пет земаља југоисточне Еуропе, укључујући Босну и Херцеговину.

Јуни 2000: Европски савјет констатује да су све земље у процесу стабилизације и придруживања "потенцијални кандидати" за чланство у ЕУ.

Јуни 2003: На Самиту у Солуну потврђена је ЕУ перспектива за ове земље.

Нов 2005: Званично су покренути преговори о САА између ЕУ и БиХ.

Мај 2008: Покретање дијалога о визној либерализацији.

Јуни 2008: Потпис Споразума о стабилизацији и придруживању и Привременог споразума о трговини и трговинским питањима.

Мај 2010: Европска комисија усвојила је приједлог којим се омогућава да грађани Албаније и Босне и Херцеговине путује у земље Шенгена без краткорочних виза.

Децембар 2010: Визна либерализација је одобрена за путовање у подручје Шенгена грађанима из Босне и Херцеговине који посједују биометријске пасоше.

(Фронтал)