У извјештају Међународне кризне групе под називом „Шта жели Република Српска“, који је јуче објављен, ова организација из свог улга представља актуелну „слику“ стања у РС и наводи неколико приједлога и препорука институцијама РС, ЕУ и америчкој влади. С обзиром да извјештаји МКГ изазову велику пажњу, Фронтал вам доноси превод резимеа и препорука. Читаоцима који познају енглески језик препоручујемо оригиналну верзију.

Босна: Шта жели Република Српска?

Извјештај број 2146 Октобар 2011

ПРЕГЛЕД И ПРЕПОРУКЕ

Флерт Републике Српске са референдумом у јуну 2011 је подсјетник да мањи ентитет у Босни и Херцеговини још увијек пријети стабилности земље и Западног Балкана. Мала је шанса да ће се РС одвојити или да ће Бошњаци покушати да је елиминишу, али ако српске вође наставе да сваки конфликт у Сарајеву доведу до руба, као што су често радили све до данас, ризикују да дође до катастрофе. Само је потребно да једном нестане спретност вођа и стрпљење грађана да би дошло до озбиљног насиља. Током дужег периода, РС је одлучна да ограничи Босну и Херцеговину (БиХ) на стање координатора између моћних ентитета, што може довести да држава потоне, заједно са РС-ом. РС такође има своје унутрашње проблеме, праксу некажњавања политичке и економске елите и остатак ратних страдања. Водство РС-а, посебно предсједник Милорад Додик, мора пристати на компромис са Сарајевом о стварању државе и имплементирати хитне реформе на ентитетском нивоу.

РС је пријетио референдумом почетком 2011 који би обезбједио Србима да изађу из бх. институција и довео БиХ до руба рата. Ситуација се смирла у јуну када је Европска Унија понудила дијалог о судству, чију реформу је РС захтијевао. Државни и ентитетски званичници су сјели и почели да прегледају комплексни државни судски систем са циљем да се усклади са Европским законима (acquis communautaire). Процесс ће бити дуготрајан и детаљан, али РС може постићи ефикасне промјене само ако сарађује са Парламентарном скупштином БиХ и Уставним судом.

Међународна заједница се годинама борила са РС-ом. Ако им се пружи могућност избора, многи у ентитету би жељели независност, али ово је неприхватљиво за остатак Босне и Херцеговине и међународну заједницу. РС је преслаба да се бори за независност и не би могла бити призната као самостална држава. Вође РС-а одбијају већину међународних пројеката за изградњу државе који су пружили садашњу административну структуру Босне и Херцеговине. Неки бошњачки и међународни посматрачи сматрају да се међународна воља уморила, дајући Србима простор да саботирају државу. Остали међународни и српски посматрачи тврде да међународне интервенције захтјевају да се Срби бране. Одговор Европске Уније, уз подршку Америке и осталих, на политички и правни изазов који је РС поставио у јуну, односи се на не-присилну алтернативу која се тешко одбија.

Бошњаци, Хрвати и међународна заједница немају избора, већ морају сарађивати са елитом РС-а, посебно предсједником Додиком. Он је најпопуларнији и најтежи лидер који је РС имала током година, али он и његова странка имају снажну подршку. Опозиција је прошла много боље него је очекивала на изборима у октобру 2010, посебно за мјесто Српског члана Предсјдништва, али Додиков Сазвез независних социјалдемократа (СНСД) контролише владу РС и предсједништво, као и Народну скупштину РС (РСНА). Национализам и заштита РС-а остају опсесија ентитета.

РС је подијељен на двије половине – источну и западну. СНСД се појављује као непобједив у политички и економски утјецајнијем западном дијелу. Контролише сваку општину директно или кроз коалицију са неком мањом странком, насрћући на Српску демократску странку (СДС) која је традиционално јака на истоку. Додикова влада одлучује о свим питањима буџета, као и инвестирању на истоку. Многе општине на истоку, посебно оне којима управља опозиција, осјећају се ускраћено и полако почињу да траже већу економску и политичку децентралзацију, али због тога се прави корак уназад када је у питању заштита цјелокупне РС.

Корупција и немоћна владавина права нарушавају економски раст. РС, као и остатак Босне, полако испливавају из рецесије која је резултирала глобалном финансијском кризом. Приватизација Телекома Републике Српске и нафтне рафинерије обезбједила је уплив новца током 2006-2008, дајући лажан раст просперитета. Али ови фондови нису допринијели будућем расту, и посљедња повећања пореза и очекивана срезања трошкова у услугама могу довести до незадовољства друштва.

Многи Срби вјерују да се од њих тражи да носе сви кривицу за рат током 1992-1995, да су оптуживани да су окупатори и агресори. Невјероватан број ратних жртава су бошњачки цивили, који су доживјели етничко чишћење и масовна убиства у Сребреници. Срби се брину да ће им РС бити одузета ако признају да су спровели геноцид у Сребреници. Али ово је неоправдан страх. Умјесто тога, елита РС би требала да призна одговорност својих ратних вођа и да подржи покушаје помирења, те би на тај начин били више поштовани и имали би повјерење широм Босне.

ПРЕПОРУКЕ

Влади Републике Српске:

1. Престати са довођењем у питање ОХР-а и легитимност државних институција позивањем на референдум; умјесто тога радити на поправљању спорних државних институција, уз помоћ:

а) користећи све могуће процедуре Парламентарне Скупштине БиХ; и

б) довести у питање све нападнуте аспекте интитуција на Уставном суду БиХ.

2. Побољшати односе међу владама БиХ са Федерацијом БиХ (којом доминирају Бошњаци), тако што ће се одржавати редовне и честе сједнице.

3. Престати подржавати и финансирати комеморације ратних догађања који још више доприносе раздвајању.

4. Подржати и финансирати акције које ће установити истину о рату и помирити бх. грађане, тако што ће се:

а) доставити награде особама и институцијамама које су одговорне за спашавање људи из протјераних заједница; и

б) промовисати опције које имају повратници како би одржали везе са Федерацијом, укључујући здравство и друштвене службе.

Предсједнику Републике Српске:

5. Промовисати реформе да би се:

а) ојачала владавина права и да би се искоријенила корупција;

б) повећала децентрализација; и

ц) увећало инвестирање у мање развијене регије, посебно оне у које су се вратиле расељене особе и у источној РС.

6. Одржати говоре у Парламентарној Скупштини БиХ и на годишњој комеморацији у Поточарима, у потпуности признавајући одговорности ратних вођа РС-а, укључујући бивше предсједнике РС-а, за геноциде у Сребреници и злочину против човјечности у остатку БиХ.

Народној Скуштини Републике Српске:

7. Исправити Устав РС-а да би се ограничио вето о Виталном националном интересу на питања стварних националних интереса и отклонити дилему која омогућава Уставном суду да заобиђе вето.

Европској Унији:

8. Објавити да ни подјела ни већа централизација није у складу са раним путем Босне ка чланству ЕУ.

9. Наставити дијалог на високом нивоу о судству и осталим упитним темама, обавјештавајући међународне партнере обавјештене у потпуности.

Америчкој Влади:

10. Подржавати настојања ЕУ да се спроведу правне реформе и остала питања.

Сарајево/Истанбул/Брисел, 6 октобар 2011

(Фронтал)