Са 95 одсто верујућих, Србија је у самом врху Европе по броју религиозних грађана. Атеисти не вјерују у статистику и кажу да је невјерника од 15 до 20 одсто. У Патријаршији СПЦ објашњавају овај запањујући податак тиме што је, како кажу, српски народ религиозан у својој основи.

“Послије деценија наметнутног атеизма у друштву, народ се окренуо цркви. Томе наруку иду и искушења у којима је наша држава изложена посљедњих година, која доприносе јачању вјере”, наводе у СПЦ.

Министар вјера и дијаспоре у Влади Србије Срђан Срећковић каже да је у српском народу национални и вјерски идентитет изједначен. Он истиче да је упркос свему Србија земља у којој су сада, а биће и у будућности, црква и држава одвојени.

И странци међу вјерницима СПЦ

Међу вјерницима СПЦ посљедњих година све је више и странаца, који из других вјера прилазе православљу.

Тачан број примљених у СПЦ не постоји ни у Патријаршији нити у Министарству вера. У СПЦ кажу да сваке године бар неколико Кинеза који раде у Србији прихвати православље. Међу новим православцима има и Јапанаца, али и Американаца и људи из Западне Европе.

"Готово да нема сумње да је број оних који се изјашњавају као вјерници већи од оних који то заиста јесу" , каже Срећковић.

"У односу на деценије за нама то је, ипак, позитиван помак. СПЦ је већ годинама институција у коју грађани имају највише повјерења" , додаје Срећковић.

У Удружењу грађана "Атеисти Србије", чије је сједиште у Новом Саду, оспоравају званични податак и напомињу да је број нерелигиозних људи у држави неупоредиво већи. Број оних који се куну у Дарвина, а не у Бога, како истичу атеисти, у Србији је на нивоу европског просјека.

"Између 15 и 20 посто наших грађана је нерелигиозно" , истиче Андрија Шрек из овог удружења.

"Проблем са нетачним бројем људи који не вјерују у Бога створен је непрецизним питањем на претходном попису становништва. Дио пописивача погрешно поставља питања тако што грађанима сугерише да се изјасне као вјерујући" , каже Шрек.

Атеисти очекују да попис који је у току покаже реално стање, иако имају суштинске примједбе на начин на који се питање о религији поставља.

(Агенције/Фронтал)