Откривање једне од највећих загонетки видљивог свемира, зашто је сачињен највећим дијелом од материје, биће циљ новог пионирског истраживачког пројекта покренутог у сриједу на састанку водећих физичара из осам земаља.

Програм ће, прецизније, покушати да утврди зашто је остало тако мало антиматерије за коју се вјерује да је била присутна у једнаким количинама у Великом праску прије 13,7 милијарди година, али је потом тајанствено нестала.

Истраживачки центар ЦЕРН је најавио да ће програм бити проведен помоћу новог "Антипротонског прстена изузетно ниске енергије", названом ЕЛЕНА, који ће почети давати велике количине сићушних честица анти-протона 2016. године.

"То је велики корак напријед за физику анти-материје", рекао је Волтер Оелерт, стручњак из ЦЕРН-а. Анти-материја је откривена 1932. године након десетина теорија о њој и брзо се нашла у научној фантастици због своје способности да уништи сваку обичну материју коју додирне.

Анти-материја, материја с негативном гравитацијом, већ је коришћена у лијечењу карцинома, дијелом развијеном у ЦЕРН-у, али портпарол Џејмс Гилис је рекао да ће ЕЛЕНА бити усмјерена на чисту физику.

Једно од првих питања пред истраживачима је зашто се материја и анти-материја нису међусобно уништиле у вријеме Великог праска, што би стварање свемира и појаву живота чинило немогућим, и зашто је преовладала материја.

Гилис је рекао да је ЕЛЕНА нискобуџетни пројект финансиран из редовног прорачуна ЦЕРН-а, али да ће истраживачима осигурати много више анти-протона него што је било могуће с ранијим постројењима.

(Фронтал)