СОЛУН - Министар рада и борачко - инвалидске заштите Републике Српске /РС/ Петар Ђокић данас је поводом обиљежавања 93. годишњице пробоја Солунског фронта у име Владе РС положио вијенац у крипти посвећеној погинулим српским борцима, која се налази у оквиру комплекса Војног гробља Зејтинлик у Солуну.

Он је рекао да је делегација Владе Српске данас присуствовала једном од најдостојанственијих скупова сјећања на српске борце који су се храбро жртвовали за слободу свог народа и отаџбине, те се увјерила у огромно поштовање савезника из Првог свјетског рата према српским добровољцима, а прије свега Грка.

"Први свјетски рат је био изузетно трагичан и тежак за српски народ у цјелини. У том рату је погинуо сваки четврти Србин мушакарац. То значи да је тај рат однио огромне жртве и он је симбол нашег великог страдања у борби за слободу, коју смо, ипак, сваки пут у ратовима изборили", рекао је Ђокић у телефонској изјави Срни из Солуна.

Он је рекао је да га посебно радује што је обиљежавању пробоја фронта данас, осим делегације РС, Владе Србије и земаља савезница из Првог свјетског рата, присуствовала и група грађана из Српске.

"То је доказ да пробој Солунског фронта и огромна српска жртва у Првом свјетском рату није заборављена", рекао је Ђокић и изразио очекивање да ће се наредних година још организованије приступити обиљежавању ове најзначајније српске битке из Првог свјетског рата.

Министар посјету Солуну наставља сутра, када ће присуствовати комеморативној свечаности код савезничког споменика у Поликастру, гдје ће у име Владе РС положити вијенац.

У Солуну се традиционално посљедњег викенда септембра обиљежава дан пробоја Солунског фронта, коме присуствују представници земаља чији су војници учествовали у пробоју овог фронта.

Војничко гробље на Зејтинлику се налази у Солуну и у његовом склопу су смјештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом свјетском рату.

Солунски фронт у Првом свјетском рату је настао као покушај Савезника да помогну Србији у јесен 1915. године против здруженог напада Њемачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да спријечи пад Србије, а била је отежана унутрашњом политичком кризом у Грчкој.

На крају је створен стабилан фронт, који се простирао од албанске обале Јадранског мора до ријеке Струме, у ком су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама.

Солунски фронт је остао прилично стабилан, упркос локалним акцијама, све до велике савезничке офанзиве у септембру 1918. године, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.

(Срна/Фронтал)