Прије пар дана Викиликс је објавио три депеше о односима Амбасаде САД-а у Сарајева и чланова Предсједништва БиХ, те њихових савјетничких тимова.

Тадашњи амбасадор Даглас Мекелхејни у депеши од 27. септембра 2007. наводи како је очекивао да ће најбоље сарађивати са Комшићем, као младим, талентованим и поштеним политичаром. До тога, наравно није дошло, а Комшић је, стоји у депеши, „водио насумичну политику, зависно од ситуације до ситуације, а његов тим је неспреман да испуни све своје дужности“.

Један од главних проблема и узрока неквалитетног рада Жељка Комшића јесу његови савјетници, који углавном имају важније послове, а успут савјетују члана Предсједништва.

Амир Ибровић власник је кафане Тито, Борис Тихи ради на Економском институту, Дијана Табори [данас министар правде у Кантону Сарајево) има обавезе на магистарском студију, а и Неркез Арифхоџић много путује.

"Али, и када су присутни, чланови Комшићевог тима су неинформисани и слабо припремљени за разговоре о политичким проблемима, што отежава формирање Комшићевих ставова у спољнополитичким и одбрамбеним питањима", наводи у првој депеши Мекелхејни, додајући да је лош рад тима вјероватни разлог Комшићевог скретања у орбиту Хариса Силајџића, бошњачког члана Предсједништва.

Нестабилна личност

Сигнификантно је да је једну депешу заслужио само један члан Комшићева тима, већ споменути Ибровић. Он је, према депеши, Комшићев друг из дјетињства, власник популарног бара Тито. Потпуно контролише кабинет члана Предсједништва, а овај му је дозволио да му окупља друге савјетнике. Сам Ибровић не крије да радије бира блиске пријатеље него искусне политичке савјетнике.

Занимљиво је да је Ибровић током неколико састанака са особољем Америчке амбасаде говорио како Комшић није нешто посебно дужан СДП-у, те да је Комшић често одбацивао Лагумџијине захтјеве да се покори партијској линији.

Ибровић вјерује да је створио паметну стратегију, којом ће Комшића прометнути у свебосанског државног лидера.

Међутим, у Амбасади га таквим нису видјели. „Ибровић је нестабилна личност са театралним, љутим испадима. Честе се чују гласине да је алкохоличар, па неке његове изјаве узимамо са резервом“, стоји у депеши коју потписује Мекелхејни. Ипак, у Амбасади схватају да Комшић слуша једино Ибровића и да је свакако важно оно што Ибровић сложи у глави.

У другој депеши стоји да је Комшић од Ибровића тражио да се поправи и понаша професионално. У Амбасади цијели проблем називају „Комшић енд Ибровић шоу“, са закључком да је Ибровић „живописна особа, склона дугим политичким монолозима под утицајем алкохола“.

Идеолози и професионалци

О Харису Силајџићу, тадашњи амерички амбасадор каже да се окружио идеолозима који мисле исто као и он, а у таквој ситуацији нема могућности представљања различитих виђења проблема.

Од свих савјетника, истакнут је Дамир Арнаут [данас амбасадор у Аустралији]. Наводи се да је Арнаут „подстицао најгоре Силајџићеве инстинкте“.

Међутим, као супротност, у депеши су похваљени савјетници српског члана Предсједништва БиХ, Небојше Радмановића. Његови савјетници, стоји у извјештају, имају професионалан и прагматичан приступ. Ипак, персонална превирања због непотизма нису заобишла ни Радмановићев кабинет, наводи се у наставку.

(radiosarajevo.ba/Фронтал)