Кабинет предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине др Дениса Бећировића издао је саопштење за медије које преносимо у цјелини:

У овој седмици навршило се 100 дана од успостављања Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Ни 20.маја, као ни данас, није постојала парламентарна већина на државном нивоу, па по многима није било реално очекивати да ће новоуспостављени Дом моћи да функционише. Ипак, у релативно кратком времену, у радном и демократском амбијенту и у Колегију Дома и у посланичким клупама, Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине успио је да забиљежи почетне резултате какви у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине након Дејтона нису забиљежени. Дакле, упркос неповољној политичкој клими у земљи, ово је најбољи почетак рада Представничког дома од 1995. до данас.

Статистички гледано, Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је од конституирања до краја августа 2011. године одржао осам редовних сједница. На њима су размотрене 233 тачке дневног реда, усвојено 15 закона у првом читању те 13 закона у другом читању, чиме је за њих законодавна процедура у Представничком дому окончана. Ратификовано је 59 међународних споразума, прихваћена 83 извјештаја, те обављено 11 именовања.

Уз наведено, треба истакнути да је Колегиј Представничког дома одржао 12 сједница на којима је размотрио 119 тачака дневног реда. Проширени колегиј Представничког дома имао је десет сједница и размотрио 31 тачку дневног реда. Такођер, одржане су и три сједнице Заједничког колегија оба дома на којима је расправљано о 24 тачке дневног реда. Сталне комисије Представничког дома одржале су 33 сједнице.

У претходном мандатном периоду (2006.-2010.) током августа сједнице Представничког дома нису одржаване. За разлику од такве праксе, у августу ове године Представнички дом одржао је једну сједницу Дома и више сједница комисија а сви посланици били су дужни и спремни да се, у случају потребе, одазову позиву за било какво хитно засједање што свакако важи и за сједницу која би била сазвана у случају да је Предсједништво Босне и Херцеговине током августа Дому доставило приједлог за потврђивање мандатара Савјета министара Босне и Херцеговине.

Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине није интензивно радио само на законодавном плану. Након што смо, у најкраћем року и без већих неспоразума, формирали све сталне комисије у Представничком дому, изабрали смо и чланове из овог дома у заједничким комисијама и делегацијама Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Резултат таквог интензивног ангажмана Представничког дома препознат је и у Парламентарној скупштини Савјета Европе на чијем су трећем дијелу редовног годишњег засједања, 20. јуна 2011. године, прихваћени акредитиви Делегације Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине чиме је деблокирано наше присуство у овој важној међународној институцији. Такође, најприје самостално а потом и у сарадњи с Домом народа, поново смо успоставили наш рад у тијелима Организације за европску сигурност и сарадњу (ОСЦЕ), Интерпарламентарне уније (ИПУ), Парламентарне скупштине Медитерана (ПАМ) и других међународних асоцијација и институција.

Увјерен сам да дијелим мишљење мојих колега кад кажем да чланство Босне и Херцеговине у Европској унији те њено прикључење НАТО-у представљају најважније стратешке приоритете наше државе, који треба да ојачају процес изградње стабилности и напретка. Стога је нужно да домаће политичке снаге, уз подршку пријатеља из међународне заједнице, наставе активније радити на реализацији главних задатака који директно утичу на напредак Босне и Херцеговине ка чланству у евроатлантским асоцијацијама.

Свјесни такве позиције и императива који су пред нама, остварили смо контакте с највишим званичницима и амбасадорима најутицајнијих земаља данашњице а поново је активна и наша комуникација са земљама сусједима. Између осталих, интензивирали смо сусрете с амбасадорима и званичницима САД-а, земаља чланица Европске уније, Русије, Кине, Турске... Сви они као и амбасадори који у нашој земљи представљају снажне међународне институције попут ОСЦЕ-а, Савјета Европе и других поздрављају не само формирање Представничког дома него и његов интензиван рад иако су, како истичу, и сами свјесни колико је то без парламентарне већине тешко постићи.

Појачана активност у сфери парламентарне дипломатије праве резултате показат ће у наредном периоду за када су већ договорени нови контакти и усаглашена дјеловања с пријатељским земљама ради подршке нашем путу ка чланству у ЕУ и НАТО-у. Стварање такве климе требало би позитивно дјеловати и на велике инвеститоре без којих ће привредни и сваки други озбиљнији напредак Босне и Херцеговине бити тешко остварив.

Искрено се надам да ће овај сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине одлучно слиједити јасне смјернице које су гаранција изградње европске будућности Босне и Херцеговине. При томе не смијемо штедјети енергију како бисмо постигли напредак који ће позитивно утицати на животе свих народа и грађана али и створили услове да, попут других, и наша држава у комуникацији с Европском унијом говори једним гласом и пропагира заједнички усаглашене идеје.

На унутрашњем плану, Представнички дом мораће се снажније ухватити укоштац с бројним проблемима који представљају брану свеколиком просперитету босанскохерцеговачких грађана и народа и расту њиховог стандарда. У заједничком је интересу да се у Босни и Херцеговини створи бољи амбијент, да се законодавни рад учини квалитетнијим и интензивнијим, али и да се деблокирају процеси јединственог стратешког планирања и испуњења већ сачињених остваривих развојних пројеката и планова. Чак и најмање помаке треба правити кроз конструктиван дијалог, консензус, међусобно уважавање и поштовање а Представнички дом и Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине у цјелини, упркос свим проблемима, показују да могу бити и кретори и главни носиоци позитивних процеса.

Треба рећи да је протекло вријеме искориштено и за контакте руководства и чланова Представничког дома са истакнутим појединцима и колективима који својим радом и резултатима снажно доприносе стварању позитивног имиџа Босне и Херцеговине, и на вањском и на унутрашњем плану. Настојаћемо и убудуће бити јака подршка, саслушати идеје и проблеме а њихова рјешења покушати уградити у законе и друге одлуке на којима раде Представнички дом и Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.

Општа је оцјена да су формирањем и интензивним радом Представничког дома покренути и убрзани бројни други процеси који су мјесецима мировали, од формирања Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине до процеса номинације новог Савјета министара. Стога ће вријеме које је пред овим сазивом Представничког дома бити свакако обиљежено појачаним настојањем да се комплетира власт на државном нивоу, прије свега именовањем Савјета министара Босне и Херцеговине и пуним устројем државних министарстава. Само на тај начин могуће је успоставити нормалне токове у законодавном раду као темељној функцији Представничког дома и Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. На основу њих и грађани ове земље доживљават ће нас као изборне званичнике који су заслужили њихов глас.

Период почетка рада Представничког дома пратили су и снажни искораци у дјеловању Секретаријата Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине:

 почели су функционирати нови документациони системи чиме су створени услови за ефикаснији рад Представничког дома и Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у цјелини;

 објављена је нова, потпуно редизајнирана, веб-страница с мноштвом нових садржаја чиме се она сврстала у сами врх парламентарних веб-страница у региону;

 унапријеђен је рад интранета као мреже унутрашње размјене информација у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине;

 повезивањем различитих база података с нашом интернетском страницом значајно је проширено поље информација које су о нашем законодавном и другом раду доступне најширој јавности;

Поново су из Представничког дома и државног парламента у јавност кренуле бројне позитивне информације на основу којих се може видјети да ова институција ради и да се и у условима непостојања парламентарне већине улажу напори да она остварује своје функције.

На крају, мислим да нисам усамљен у увјерењу да резултати постигнути у првих 100 дана рада Представничког дома, чак и у условима непостојања парламентарне већине, показују да овај сазив Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине схвата важност изградње функционалних снажних и ефикасних државних институција. Штавише, на дјелу је већ показао да је спреман да ради много интензивније него у ранијим мандатним периодима како би одговорио изазовима који су пред свима нама.

(Фронтал)