Члан Предсједништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић поднио је Уставном суду Босне и Херцеговине Захтјев за оцјену уставности Закона о катастру Републике Српске

Циљ доношења Закона о катастру очигледно није да се омогући контрола кориштења имовине у складу с опћим интересима, односно да се осигура наплата пореза или других доприноса или казни, већ да се лиши имовине свака особа која није у посједу те имовине, наводи се у саопштењу Изетбеговићевог кабинета и додај да Закон оставља простора јавним властима, а не судовима, да цијене сваку конкретну ситуацију. Законом се уводи правна несигурност као манир понашања државних органа, што је потпуно у супротности с позитивном обавезом државе да заштити имовину, а не да својим дјеловањем потире права и производи потпуно ново фактичко стање.

Такође, наведене су и неправилности које Изетбеговић упућује на рачун Закона о катастру Републике Српске, а које слиједе:

ПРИВАТНА ИМОВИНА

Република Српска је одлучила да лиши имовине све људе који нису у посједу своје имовине у моменту њеног пописа и омогући тренутним посједиоцима да се упишу као власници, па чак и када немају никакав правни основ за посједовање те имовине. При томе чак и не користи службене евиденције о некретнинама и њиховим власницима, осим када није могуће на бази фактичког стања евидентирати ту имовину. С обзиром на чињеницу да ван земље живи више од 1.350.000 особа које воде поријекло из БиХ, готово да је сувишно помињати колики утицај и на колики се број становника, држављана БиХ који имају имовину у Републици Српској, овај закон може негативно одразити.

ДРЖАВНА ИМОВИНА

Позната је чињеница да Босна и Херцеговина није никада донијела закон о државној имовини, а оспореним Законом се омогућава да сва имовина Босне и Херцеговине једноставно буде прекњижена на Републику Српску. Објекти који су тренутно у посједу јавних власти Републике Српске, а који се у земљишним књигама воде као имовина Босне и Херцеговине или неког другог субјекта (као што су касарне које су биле у власништву бивше СФРЈ и њених органа, а који су, у складу са Анексом Г Споразума о сукцесији, постали имовина Босне и Херцеговине), без икакве правне процедуре бит ће прекњижени на Републику Српску.

ЕНТИТЕТСКА ЛИНИЈА

Оспорени Закон предвиђа премјер и вођење регистра ентитетске линије, као и обиљежавање граница катастарске опћине које се налазе на ентитетској линији, постављањем геодетских биљега. Ово подразумијева и означавање ентитетских линија, што је изричито забрањено Анексом 2. Даyтонског споразума. Потпуно се занемарује чињеница постојања арбитражних одлука за Брчко Дистрикт БиХ и за утврђивање ентитетске линије на Добрињи. Иако је позната чињеница да Уставни суд БиХ, у поступцима оцјене уставности, утврђује да ли је Закон у складу са Уставом БиХ, а не и са анексима Даyтонског мировног споразума, указујем на ово грубо кршење Даyтонског споразума, јер физичко означавање ентитетских линија може изазвати узнемиреност грађана и тиме довести до нарушавања поретка утврђеног Уставом Босне и Херцеговине.

ПРИВРЕМЕНА МЈЕРА

С обзиром да се оспорени Закон примјењује од марта 2011. године, захтијева се од Уставног суда да донесе привремену мјеру којом ће обуставити примјену овог закона до окончања поступка пред Уставним судом БиХ и тиме спријечи настајање ненадокнадиве штете за хиљаде људи који би несумњиво били погођени његовом примјеном.

(Фронтал)