БЕОГРАД - У Србији ће данас низом манифестација бити обиљежен Дан науке и 155. година од рођења Николе Тесле, једног од најпознатијих свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.

Центар за промоцију науке организоваће "Вече са звјездама" у Коларчевој задужбини, а астрофизичар Горан Павичић организоваће презентацију о свемиру. На Коларцу ће бити постављен и покретни планетаријум који сваког тренутка може да прими око 20 посјетилаца, а свака презентација ће трајати двадесетак минута.

Истовремено, биће одржана изложба која прати историју науке од 1500. године, јер се она сматра почетном за научну револуцију.

Делегација Академије иноватора и научника и ЈУПИН-а положиће вијенце и цвијеће крај споменика Николи Тесли испред Техничког факултета.

Дан науке биће обиљежен и у општини Земун на више локација, а цјелодневним програмом посјетиоци ће моћи да се подсјете на Теслине проналаске.

Поводом Дана науке у Србији и 155. година од рођења Тесле, у част његовог боравка у Београду давне 1892. године на згради капетан Мишиног здања трајно је синоћ освијетљена спомен плоча на страни зграде према платоу.

Влада Србије је на сједници, одржаној 26. августа прошле године, одлучила да се дан рођења Тесле, 10. јул, прогласи Даном науке у Србији. Наредни корак у промоцији овог дана, представљаће покретање иницијативе пред УН да се дан рођења једног од највећих научника прогласи као Дан науке и у свијету.

Тесла је један од најпознатијих свјетских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Највише је допринио науци и технолошком прогресу свијета као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизмјеничне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије. Јединица међународног система добила је име по овом великом српском научнику - мјера за магнетну индукцију "тесла".

Конструисао је генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат под различитим називима (Теслин трансформатор, трансформатор без језгра, Теслина завојница или Теслин калем). Током каријере патентирао је око 250 изума у Америци и земљама широм света.

На предавању под називом "Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје", одржаном, 16. маја 1888. године, Тесла је своје проналаске јавно приказао у Америчком институту електроинжењера, а компанија "Вестингхаус" је одмах откупила првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.

Познати проналазач је са инжењерима те компаније радио на практичној реализацији својих патената. Од 1888. до 1889. године обављане су припреме за изградњу прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином систему.

Електрана је отворена 15. новембра 1896. године, пуштањем струје до града Бафала и била је увршћена у једно од свјетских чуда тога доба. Од 1891. до 1896. године пријављује патенте у вези са варничнин осцилатором са резонантним трансформатором којим су у његовим истраживањима замијењени Херцов осцилатор и Румкорфов индуктор, а уз патенте за осцилаторе, пријављује и многе патенте за пратеће уређаје - прекидаче кола, кондензаторе и слично.

На позив Краљевског института из Лондона 1892. године и Француског друштва за физику 1892. отишао је у Лондон и Париз, гдје је држао предавања, а током боравка у Европи посјетио је и Београд, 2. јуна 1892. године.

Тесла је 1893. године својим системом четири кола у резонанци показао да су антена, уземљење и резонанца три елемента која мора да посједује сваки предајник и пријемник за бежичну телеграфију, чиме је утро пут открићу модерног радија.

Почетком 1895. године наставио је истраживања високих фреквенција проучавањем дејства струја на разређене гасове, користећи Ленардове цеви, па је један од првих научника на америчком континенту који је добио рендгенске снимке шаке, лобање, колена и лакта.

У периоду од 1899. до 1900. године Тесла је боравио у Колорадо Спрингсу, гдје је изградио лабораторију са емитером снаге 200 килоњутна у којој је усавршио високофреквентни трансформатор, који носи његово име "Теслин трансформатор" или трансформатор без језгра.

Тесла је у експерименталним белешкама из тога периода навео да се кроз Земљу распростиру стационарни таласи и да се та особина може употребити за бежични пренос енергије.

Прошлогодишња, 25. летња универзијада у Београду отворена је паљењем ватре преко варнице из Теслиног трансформатора, чиме су организатори велике светске манифестације одали признање великом научнику који је допринео технолошком развоју читаве планете.

Тесла се у каснијим годинама (1909-1922) бавио проналасцима везаним за машинство: турбинама, пумпама, брзиномерима... Његове пумпе без лопатица данас су у комерцијалној употреби.

Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. године у српској породици у Смиљану код Госпића, а умро је 7. јануара 1943. у Њујорку, САД. Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.

(Срна/Фронтал)