Гост синоћње емисије ”Сведок” на РТС-у био је предсједник Србије Борис Тадић. Једна од тема о којима је говорио предсједник Тадић били су и односи Београда и Бање Луке. Фронтал преноси најзанимљивије дијелове емисије.

На питање о односима између Београда и Бање Луке, Борис Тадић каже да Србија не намјерава да буде никакав хегемон, да она само штити људска права и универзалне вриједности, да ниједног тренутка не жели да угрожава територијални интегритет других држава, не намеће рјешења. ”Ми једино можемо да помогнемо, не да намећемо”.

"Ко год мисли да ћу отићи у РС и рећи ви то треба да урадите, вара се", каже Тадић.

О томе како је разумио изјаву Ердогана послије недјељне изборне побједе, да је њоме једнако добило и Сарајево, Тадић каже да је „то другачија политика од оне коју ми водимо, али да је са друге стране велики утицај Турске, да је Турска данас 15. економска сила на свету, незаобилазни фактор, и да је то природна намера једне такве силе, са таквим перспективама. Србија жели блиске, савезничке односе са Турском. Политичке победе у Србији треба да буду добар глас за све, за Брисел и Москву, Вашингтон, као и за све народе у БиХ.

"Србија не може да буде таква да има намере хегемона у региону, него да се понаша коректно према суседима, и тако брани интересе свог народа, као таква је пожељна у ЕУ", рекао је Борис Тадић.

Живимо у другачијем свијету

"Размишљао сам да изађем пред грађане и кажем да живимо у другачијем свету, али сам се више посветио томе да се људи активирају. Прошло је то време, повећава се ниво инвестиција, али ни изблиза нисмо у ситуацији као пре 2008. године", рекао је Тадић.

На питање главног и одговорног уредника Информатиног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића да ли се слаже да је "прилично дуго на почетку кризе из доброг дела владајуће коалиције ширено уверење да постоји лакши пут изласка из кризе", предсједник Тадић одговара да када се каже шанса, мисли се на шансу да се поправе ствари које нису функционисале, а да то што се ефекти тих поправки не виде, значи да једноставно није постојао приступ новцу као код других земаља које брже грабе напријед.

"Нико тада није помишљао да ће драматично скочити запосленост у Србији, са том реченицом да је криза наша шанса", каже Тадић и додаје да је добра околност што „ћемо, ипак, довршити историјске послове у енергетици, макроекономској стабилности, обезбедити финансијски темељ за будућност, и створити услове за боље околности, наравно, биће још веома тешких момената, пролазе их све европске земље."

На питање како је могуће да држава, у којој је тежак договор око заједничке оцјене реалности живота, напредује и ријешава проблеме, одговара да заиста имамо раст запослености, да је потребно да то буде једно пет, шест-мјесеци, па да кажемо да смо успјели да превазиђемо кризу, јер неке земље су доживјеле слом, неки региони имају добре околности, није свугдје тотална катастрофа, све зависи од почетне позиције, а наша није била добра, јер нисмо изградили инфраструктуру, лоше макроекономске индикаторе, задуживање, без инвестиција у науку, образовање, са великом потрошњом.

Ни европске земље нису имале рјешења за кризу

"Све то сада плаћамо, јер тај новац нисмо уложили у инвестиције које доносе нови новац, а економисти у Србији морају имати уздржаност, јер су једини имали надлежност да кажу шта нас чека, ја имам самокритички однос, и покушавам да реалност сагледам такву каква јесте. Мишљење привредника је често супроптно мишљењу економиста, јер живот је другачији", каже Тадић.

"Политика треба да обезбеди раст животног стандарда, поред привреде и економије, али економисти су и тада могли да кажу 'ми зарађујемо више него што привређујемо', а то је први пут у историји да је влада сама себи поставила лимит докле може да се задужује, и то је наш бољитак. Ми слушамо шта кажу економисти, али не видимо увек решења. ЕУ сада покушава да нађе решења за кризне моменте попут овог, јер за ову кризу нису имали решење, тај падобран", рекао је предсједник Тадић.

"Додаје да грађане увек занима шта ће они добити идући тим путем ка ЕУ, а ја кажем то су најпре средства, најмање три милијарде евра за различите капацитете. Наша европска перспектива сада је битно извеснија него пре неколико месеци".

О томе да ли га брине то што, према неким истраживањима, толико велики број грађана мисли да власт не мари довољно за то што су они осиромашили, Тадић каже да то потпуно разумије, да му је било јасно да ће бити тешко, али да криза јесте била шанса да се много тога поправи, да људи живе са слабијим стандардом, али да увијек имају утисак да је власт крива, када је тешко. "У влади можда неки приступају инертно својим пословима, такав је и политички систем, много странака, ту је и устав као последица компромиса, интереса грађана, али људима је живот тежак, и ја ту муку поштујем у овим околностима".

"И Грчкој је тешко, а мере штедње ће бити веома болне, и подразумеваће продају имовине, као и у многим другим земљама, али наши грађани су исцрпљени, јер када се Европа богатила, наши су једва састављали крај са крајем."

Када кућа гори, сви гасе пожар

Што се тиче транзиције, "социјалног лифта који се код нас некако заглавио", каже да је то због тога што постоји неправда, непристојно богати људи, привилеговани због крупног капитала, а без којег се опет не може, али ствари се сада помјерају, "први пут имамо хапшење криминалаца, другостепене пресуде, потребно је време, треба нам и стрпљења, ја максимално покушавам да допринесем, и урадим оно што јесте моја одговорност, али и више од тога".

На питање да ли држава ради у систему који значајно формирају тајкуни и њихова економска, политичка, па и медијска моћ, одговара да сви заступају своје интересе, да свуда у свијету крупни капитал богатих људи постоји, и тако је свуда, али се поставља питање постоји ли регулатива и политичари који хоће то да ријеше.

"Ја не могу да креирам пројекте за аутопутеве када их нико није правио 40 година, тако је тешко и успоставити правду, ако је није било деценијама", каже предсједник Тадић.

"Већина њих до свог капитала није дошла у регуларној економској утакмици, него за време Милошевића, па и после 5. октобра", каже Тадић. „Ја нисам свемоћан ни сада, али ипак се борим, криминалци су у затвору, сви који учествују у политичком животу били су на власти у протеклих 12-13 година, ја тада нисам имао власт, него су тада Коштуница и многи други били одговорни, али оног тренутка када су се стекле другачије околности имам већу одговорност, иако сам чинио и грешке, неке моје процене су биле лоше, као на пример у афери 'Бодру'".

"Опозицију увек могу да питам шта је она учинила да би Србији било боље, шта су допринеле својим предлозима сем што су дестабилизовале државу, причама о сигурној кући за Ратка Младића, па када је реч о убиству Зорана Ђинђића, али грађани су ту увек да пресуде".

Историјско постигнуће улазак у ЕУ

О томе да ће почетак преговора са ЕУ бити историјски датум за Србију, а на питање "зар тиме не добијамо оно што имају многи у региону који нису имали Младића", каже да је историјска чињеница то да ћемо постати чланица ЕУ, да ће то променити животе наших људи, да је пут ка ЕУ наш модел, после којег ће се многе перспективе отворити произвођачима, инжењерима, софтвреској индустрији."

На питање јесмо ли сада у позицији да захтијевамо од Брисела да испуни своја обећања, и има ли бојазан да би се политика условљавања могла наставити у недоглед, Тадић је рекао да то није била никаква трговина, него одлука коју смо донијели на Савету за националну безбедност. То што је сарадња са Хагом била претпоставка да идемо даље, то је друга ствар, ми смо рекли да хоћемо крај сарадње, и тиме смо многима покварили планове, док смо били испод површине воде, било је лако уцењивати нас, али сада су ствари другачије."

"Престала је морална баријера између нас и ЕУ, мене сада занима хоће ли европски партнери испунити своје, ми ћемо ухапсити и Хаџића, то је наша обавеза, али хоћемо и помирење са регионом, никакве услове нисам постављао, немам за то ни снаге. Али не рачунам да ће бити ни неке свеопште правде, то је борба, одувек у међународним односима, а наше је да се боримо за сопствене интересе", тврди Тадић и додаје да ће свакако бити и нових притисака и уцјена.

На питање брине ли га ново Холандско затезање око европске позиције Србије и да ли ће то овдје још више јачати евроскептицизам, предсједник Србије каже да не страхује, да то јесте реалност, па чак и у ЕУ, једна општа тенденција која је посљедица кризе.

"Европски грађани данас кажу шта ће нама неке нове земље, када губимо средства, али ми морамо да их и разумемо и убеђујемо, да је интеграција Западног Балкана добра и за њих", рекао је предсједник Тадић.

О томе зашто година уласка у ЕУ није само једна обична година у нашим животима, зашто се овде често прави атмосфера да је чекање ЕУ уз преживљавање главни циљ српске политике, одговара да је то потпуно практично питање, као рецимо отварање аутопута. Зато је тај датум битан, не као фолклорна манифестација, него као мијењање живота у овој земљи.

"Ми смо постигли много тога, рекорде у заплени кокаина, на пример, слободнија смо земља него раније, иако имамо неке и лошије параметре, неко је лажно информисао јавност да ја ширим лажни оптимизам", каже Борис Тадић.

Тадић каже да се свака ситуација третира из више углова, а самим тим можете створити или подстицајну, или негативну атмосферу.

Србија нема интерес да заледи проблем Косова

О томе да га политички противници све чешће оптужују да је напустио формулу и Европа и Косово, предсједник Тадић одговара да не зна на основу чега то кажу, "Косово је проблем који постоји и тиче се Европе и света, али ЕУ нема алтернативу".

"Ништа у политици није дефинитивно, постоје легитимни интереси сваке државе, а они се не могу, када је у питању Србија, заступати тако да долазимо у сукоб са светом, наш интерес је да решимо конфликте на Балкану, не да срљамо у нове, учинили смо велике ствари и за то добијамо међународна признања".

”Преко века постоји конфликт на Косову, а албански интерес је ишао ка стварању Велике Албаније, Србија се таквој политици супротставља, па морамо наставити нашим европским партнерима да објашњавамо да нисмо за овакво решење, него да идемо ка новом, које Балкан неће поново претворити у буре барута. Сада сви отворено кажу да не очекују да Србија призна Косово због уласка у Европу, а са друге стране се слажем да је промена граница нестабилност. Понављам да немамо тајну политику, него желимо одрживо решење, начина има, нарочито оних који не значе да једна страна све добије, а друга све изгуби. Свашта се помиње, и уколико постоји опредељење за мир и просперитет, Србија нема интерес да проблем заледи него да га реши у времену које долази.”

О томе да је "многима остало нејасно шта је до краја хтео да каже када је за један немачки лист недавно изјавио да Србија идеју о стварању велике Албаније сматра опасном, али да би могла са тим да живи, ако би постојала споразумна решења", каже да је генарално против стварања такозваних великих држава по формули националних обједињења на Балкану, али да шаље поруку да је свјестан да тако нешто постоји, са тим да Србија брани своје легитимне интересе на Косову, и у региону. ”Никада нећемо подстицати поделе суверених држава да би своје интересе реализовала, јер то није далековида политика.”

”Прича о подели отворена је од 1968. године, и никада није престала да постоји. Ја се не изјашњавам о модалитетима других, све то постоји, као и модалитет стварања Велике Албаније, то је реалност, као и све друго за шта ми морамо бити спремни, али мислим да имамо добру политику, своје црвене линије,трагамо за практичним решењима, то је наша основна стратегија. Србија неће признати независност Косова. Неки кажу подела, неки решење Курдистана, две Немачке, треба бити прецизан и прагматичан у тим питањима", рекао је Тадић.

О томе шта ће бити главне изборне теме на изборима наредне године, ЕУ, корупција, или нешто треће, Тадић каже да ће од нове године почети стварне кампање, да је годину дана озбиљан економски, безбедносни  и политички период, али да ће бољи животни стандард грађана свакако бити главна тема".

Нереална коалиција са СНС

О могућој коалицији са СНС-ом, каже да су све такве тезе у сврху придобијања бирача, да то нема везе са реалним стањем. „Ми смо две потпуно различите странке, поимање политике СНС-а и ДС-а се веома разликује, као и наше политичке историје, наши животи су имали другачије токове, а ја уважавам различитости, међутим то су огромне, и дубоко верујем, непремостиве разлике".

На питање да ли је спреман на могућност да Србија добије владу у којој нема Демократске странке, Тадић одговара „не дај боже да се то догоди, ја бих био председник још годину дана, али уверен сам да је то немогуће, иако грађани можда сада јесу незадовољни, ипак, израчунаће како треба, упркос грешкама које су чињене."

О томе да ли је другачија влада била могућа, и шта мисли о томе "што су министри постигли већи учинак у борби са другим министрима него на свом правом послу", каже да је и то било ”боље решење него препустити земљу онима који су желели да је одведу даље од ЕУ, ми нисмо упрокос тешким околностима изгубили шансу, била је то ствар другачијег амбијента пре кризе..сада су потребне унутрашње реформе, које су саме по себи велики економски ресурс, на пример нико није покренуо коришћење биомасе.”

О томе да непрекидно повећава своју одговорност, каже да је када је постао предсједник био задужен да представља земљу у свијету, и за нека питања војске, али када је одлазио међу грађане сви су га питали бројна питања, за послове, за плате, пензије.

"Ја не могу то да игноришем, јер грађани очекују да њихов глас има неке користи, нажалост овај систем је такав да је само председник директно изабран, морам да гасим пожар, а не само да представљам земљу у свету, иако од тога нема ништа лакше. Ако сви не дају свој допринос, земља ће и даље имати много проблема."

”Што се тиче политичке цене коју ћу плаћати због тога, мени то није битно, ако решимо проблем, јер ћу знати да је моје мешање имало сврху. У супротном, бићу несрећан”, рекао је Тадић.

О честим замјеркама на уливање неутемељеног оптимизма, Тадић закључује да са становишта живота једног народа, четири године јесте мало, али да је много за свакодневни живот. ”Ово време је било екстремно тешко и за мене лично, од самопроглашења независности Косова, одлуке МСП-а, најтеже економске кризе у задњих сто година, унутрашњих конфликата... Али остали смо на ногама, нисмо банкротирали, задржали смо своје шансе које су реалне и које су оствариве”, закључио је предсједник Србије Борис Тадић.

(RTS.rs/Фронтал)