Хапшење генерала Младића бошњачко политичко Сарајево почиње систематски да користи за нову промоцију Сребренице као геноцида којег су починили Срби колективно.

У тој медијској пресији не постоји образ и чињеница, најбитније је да се властита, бошњачка јавност поново индукује српским путоказом кривице за све што се догодило у погрешној одлуци Алије Изетбеговића и свих који су га подржавали, да се за БиХ жрвује мир. Као притисак на јавно мнијење користе се и злочинци као што је Насер Орић или саучесници Добровољачке као што је Јован Дивјак.

Улога Насера Орића је да убиједи Бошњаке, за које је он неоспорни шехид, да су Срби које су он и његова војска убијали око Сребренице и Братунца, сви били војници у рововима. То је неподношљиво понижење цивилних и невиних жртава Братунца и Сребренице.

Јован Дивјак, кога Србија тражи за злочин у Добровољачкој, тријумфалистички прозива Додика који ће „ваљда сада отићи у Сребреницу“.

Сребреница се, мимо злочина и стварних чињеница, користи као средство елиминиције Срба из БиХ и као средство поништења Републике Српске.

Стога нико не треба ићи у Сребреницу све док жртве Сребренице не буду вјеродостојно установљене и док као жртве не буду признати и уважени и српски цивили тог подручја, са адекватним судским епилозима.

Свачији одлазак у Сребреницу, бошњачка политичка пресија би представила као трајно признавање колективне српске кривице.

(СНСД.инфо/Фронтал)