Србија обиљежава 24. март као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања. Одлука о почетку напада на СРЈ донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а бомбардовање је окончано 78 дана касније, усвајањем Резолуције 1244.

Дан сјећања на погинуле у НАТО бомбардовању, које је почело на данашњи дан 1999. године, биће обиљежен широм Србије одавањем поште и полагањем вјенаца на спомен-обиљежја.

Министар одбране Драган Шутановац положиће вијенац на спомен-обиљежје погинулим припадницима војске, Министарства унутрашњих послова и грађанима у Врању.

У знак сјећања на све настрадале, као и погинуле заставнике прве класе Војске Југославије, на брду Стражевица биће одржано опело, а вијенац на спомен-обиљежје положиће министар унутрашњих послова Ивица Дачић и предсједник Скупштине града Александар Антић.

Градоначелник Београда Драган Ђилас положиће у име града цвијеће на споменик "Зашто" у Ташмајданском парку и одати почаст погинулим радницима Радио-телевизије Србије.

Током бомбардовања Србије, 18. априла у свом дому погинула је и трогодишња Милица Ракић. На њен гроб, на Батајничком гробљу, цвијеће ће положити чланица Градског вијећа Јована Механџић.

Осим у Београду, годишњица бомбардовања биће обиљежена и у другим градовима Србије.

Напад без одобрења СБ УН

Одлука о нападу донесена је без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу о почетку акције под именом "Савезничка снага" америчком генералу Веслију Кларку пренио је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је касније у својој књизи "Модерно ратовање" признао да је планирање ваздушне операције НАТО-а средином јуна 1998. године већ увелико било у току и да је завршено крајем августа исте године.

У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе. Према процјенама различитих извора, погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.

Напади на Југославију почели су 24. марта 1999. године, у 19.45, а југословенска влада исте ноћи прогласила је ратно стање.

Напад је трајао до четири сата ујутро и тежиште удара су били објекти Ратног ваздухопловства, Противваздушне одбране и војне индустрије, а прве мете војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети.

Током операције извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила.

Уз употребу најубојитијег оружја, Сјеверноатлантска алијанса је у рату употребила и забрањено наоружање - муницију са осиромашеним уранијумом.

У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српски ПВО успио је да обори два авиона НАТО-а - ловац "Ф16" и амерички "невидљиви" авион "Ф-117", и да зароби три непријатељска војника.

Приликом повлачења снага ВЈ, испоставило се да је учинак НАТО-а 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.

Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Дан раније, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војнотехнички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

Након неколико неуспјешних дипломатских покушаја, криза је окончана посредничком мисијом финског предсједника Мартија Ахтисарија и бившег руског премијера Виктора Черномирдина, специјалног изасланика тадашњег руског предсједника Бориса Јељцина.

Према подацима УНХЦР-а, Косово је од доласка мировних снага напустило око 230.000 Срба и Рома, а у покрајину се вратило око 800.000 избјеглих Албанаца.

У многобројним инцидентима у истом периоду убијено је око 500 људи, рањено више десетина и отето 200, према албанским изворима.

Према српским изворима од почетка бомбардовања киднаповано је око 1.500 неалбанаца.

(РТС/Фронтал)