До јуче је Република Српска имала два удружења новинара. Само њихово уједињење довољан је разлог за интервју са предсједником УН РС, Драганом Јеринићем.

Још за вријеме посљедњег рата, основано је Удружење новинара Републике Српске. Касније је један број новинара напустио то удружење и основао ново, Независно удружење новинара РС. То удружење је активно учествовало у оснивању удружења на нивоу БиХ, ”БХ новинара”.

Почетком ове године, НУН РС напушта удружење ”БХ новинари” и поново почиње самостално дјеловати, до јуче, када се ујединило са Удружењем новинара РС.

Овом приликом желимо нагласити да смо питања за интервју послали путем електронске поште, а да нам је господин Јеринић одговорио још одмах исти дан, што је у Републици Српској још увијек ријеткост.

Питао: Рашо Ковачевић

Шта су главни разлози формирања, односно уједињења два удружења новинара у Републици Српској?

Посљедњих пет, шест година у Републици Српској није активно дјеловало нити једно удружење са сједиштем у Бањалуци, осим „БХ новинара“. Временом смо увидјели да то бх. удружење на адекватан начин не заступа ставове новинара из Републике Српске те смо крајем прошле године одлучили да у двије фазе активирамо рад и ујединимо двије новинарске асоцијације које су прије тог периода постојале у РС.

Прва фаза је била издвајање Независног удружења новинара и одузимање легитимитета „Бх. новинарима“ да даље престављају новинаре из РС, а друга као што је најављено на скупштини НУН-а 10. јануара формирање јединствене асоцијације под именом Удружење новинара РС, чиме је то удружење омасовљено и ојачано чланством НУН-а. Ове седмице завршена је регистртација јединствене организације.

Сматрамо да ће УН РС на адекватан начин знати штитити новинарску професију, медијске слободе и права сваког свог члана.

Данас када је НУН РС напустио удружење ”БХ новинари” сматрате ли да је улазак у ”БХ новинаре” био исправан потез и да се исплатило напуштање УН РС?

Удружење новинара РС никада није било члан ”БХ новинара”, већ је НУН РС био једно од три удружења која су 2004. године формирали то заједничко удружење.

Тада су биле друге околности и тада сам био предсједник НУН-а те учествовао у свим договорима око формирања ”БХ новинара”. Да НУН тада није ушао у то асоцијацију никада она не би била ни формирана.

Сматрам да је то била добра одлука јер смо се временом увјерили да смо у ствари били на неки начин преварени од колега из Сарајева са којима смо формирали БиХ удружење. То удружење је временом прерасло у удружење једног лица и ми у Управном одбору смо требали само да будемо параван за некакве активности које су биле креиране још у Унији професионалних новинара која је заједно са НУН-ом ушла у фазу уједињења. Годинама смо на органима ”БХ новинара” говорили да активности требају бити усклађене са статутом али смо имали све мање слуха од стране Борке Рудић, генералног секретара и осталих колега у Управном одбору из Федерације. Рудићева је посљедње године у потпуности усмјерила рад удружења директно против медија и чланова из РС који су преко НУН-а и стварали ”БХ новинаре”.

Крајем прошле година када су се ”БХ новинари” упустили у некакав мониторинг медија и ангажовали друге колеге новинаре да оцјењују рад колега у Републици Српској с циљем да нас покажу као дио неког недемократског миљеа, одлучили смо да се разиђемо и реактивирамо рад НУН-а РС те одузмемо легитимитет том сарајевском удружењу како не би могло представљати новинаре из РС.

О овоме смо обавјестили и Међународну федерацију новинара, али и релевантне међународне организације које су подржале финасијски рад ”БХ новинара”.

Зашто у Управном одбору Удружења нема представника Алтернативне телевизије и листа ”Еуроблиц”, за које у великом дијелу јавности постоји мишљење да су објективни, али и веома критички настројени према политици актуелне власти у РС?

Удржење новинара РС је добровољна организација и нисам желио да на било који начин неко сматра да се на њега врши притисак како би био члан ове органиозације.

Колеге из тих медија знају за наше активности, дио њих сам лично упоузнао са нашим плановима и циљевима, али нико од њих за сада није показао интерес да буде дио јединствене организације новинара у РС.

Морам примјетити да су поменути медији у свом извјештавању потпуно игнорисали наше активности још од оснивачке скупштине у јануару, тако да је и то била једна врста одговора на те позиве да се укључе у процес активирања Удружења новинара РС.

Још једном наглашавам да смо ми огрганизација настала добровољним удруживањем новинара из готово свих медија РС и да остајемо отворени за све наше колеге који још нису наши чланови, да се и они могу активно укључити у рад Удружења.

Како оцјењујете однос предсједника Републике Српске, Милорада Додика, али и представника Владе РС, према новинарима?

Знам да предсједник РС, Милорад Додик, веома цијени рад новинара, мада он у свом политичком дјеловању понекад зна испољити одређену врсту вербалне грубости према новинарима, што наравно представља једну врсту притиска на њихов рад.

Сматрамо да такав начин коминикације није добар јер новинари имају право постављати питања и тражити информације од носиоца политичких и јавних функција, свиђала се та питања њима или не, јер је то једноставно основни дио демократске праксе свугдје у нормалним друштвима.

Што се тиче односа представника Владе РС према новинарима и медијима сматрамо да је он углавном веома коректан у посљедњих неколико година.

Постоји пар мањих инцидентних ситуација, али оне не могу да умање утисак да је Влада створила амбијент у којем медији могу нормално да раде. Не треба заборавити ни да је Влада РС једна од ријетких у региону која је кроз пројекте директно из буџета помогла да медији у РС лакше поднесу терет економске кризе и тиме показала велику одговорност и подршку медијима.

Да ли можемо очекивати да ће сви новинари, без обзира из које су редакције и да ли су чланови или не, уживати подршку и заштиту УН РС?

Сви новинари у Републици Српској могу затражити помоћ Удружења новинара РС и уколико може, оно ће кроз своје органе то и урадити. Будите у то увјерени, а и овом приликом позивам све колеге да нам се слободно обрате.

Морам овдје нагласити да је удружење струковна организација с циљем заштите професионалних права новинара што многе млађе колеге, поготово то примјетим на порталима, не схватају и сматрају да удружење треба да им помогне око њихових социјалних или материјалних проблема. Наравно да и ту можемо указати на проблеме, али њих новинари морају да рјешавају кроз синдикалну активност и у директним пореговорима са послодавцима. Веома је битно да то млађе колеге разумију.

Удружење не може ријешити све проблеме са којима се сусрећу новинари, али може и мора бити кровна организација која ће стварати такав амбијент у друштву, у којем они могу професионално радити свој посао.