БЕОГРАД - Српска напредна странка води у односу на Демократску странку за 12 процентних поена, показује истраживање јавног мњења које је у фебруару спровела једна од најпознатијих српских агенција, а у које је Данас имао увид.

На питање „за кога бисте гласали уколико би се парламентарни избори одржали сада”, 36 одсто грађана одговорило је да би свој глас дали напредњацима, а 24 одсто демократама.

На трећем мјесту је ЛДП с подршком од 8,5 одсто, сијледи СРС са осам процената, затим коалиција СПС-ПУПС са седам, ДСС - шест, Нова Србија - 3,2 и Г17 плус, односно Уједињеи региони Србије, за које би гласало 2,2 одсто испитаника. Све остале партије су у истраживању „невидљиве”, с потпуно занемарљивом подршком бирача.

Бројке опомињу да СНС и Нова Србија скупа имају чак за 15 процентних поена већу подршку грађана него ДС. Све чланице владајуће коалиције, укључујући „невидљиве“, заједно не прелазе 35 одсто. Странке власти би само са ЛДП биле јаче од савеза Томислава Николића и Велимира Илића, али у случају да они постигну договор с ДСС или СРС, актуелна опозиција преузела би владу. Оно што резултати овог истраживања показују јесте и да би ДС и напредњаци с најмање напора могли да формирају „велику коалицију“. Али, до сљедећих избора има још времена и могућност промјена у политичком расположењу грађана свакако не треба искључити.

Фебруарски резултати угледне агенције за истраживање јавног мњења, до којих се дошло на узорку од 1.198 испитаника на територији Србије без Косова, показује и да 74,6 одсто грађана сматра да Србија иде у лошем правцу, док само 19,3 одсто вјерује да се креће у добром смјеру. Грађани кажу и да као основне проблеме виде запошљавање, борбу против корупције, улагање у пољопривреду, веће плате, док су на дну те листе питања Косова и Европске уније. Када је ријеч о европским интеграцијама, 54 одсто грађана има добро мишљење о ЕУ, а 36,2 одсто гаји негативне ставове.

Миодраг Радојевић, сарадник Института за политичке студије, каже да је очигледно да је дошло до наглог пада подршке ДС, и то у оном дијелу гласачког тијела демократа који је незадовољан радом владе, односно економском и политичком ситуацијом. Према његовом суду, дио гласача те странке је отишао у апстиненте, а дио је сада за ЛДП. „Дешавања око реконструкције владе указују на то да је у ДС нека врста ванредног стања. Неки од главних људи из странке преузеће министарска места, а председник Тадић је отпутовао у Јапан. Прешли су из такозване шатл дипломатије, у којој је министар Јеремић бранећи Косово путовао по свету, на економску дипломатију, свесни да су људи незадовољни економском ситуацијом“, објашњава Радојевић.

Радојевић такође наводи да напредњаци биљеже благи пораст подршке, „односно да имају узлазни тренд подршке, који би могао да их доведе до тога да 40 одсто бирача каже да би гласало за њих“. „СНС би уз евентуалну помоћ ДСС била близу самосталног формирања владе“, каже Радојевић. Треће мјесто ЛДП-а он оцјењује као посљедицу доброг рада странке Чедомира Јовановића, која излази с конкретним приједлозима за рјешавање кризе и која има изоштрену реторику према влади и ДС, као и према напредњацима. Радојевић закључује да, уколико се економска и политичка криза у земљи настави, може доћи до даљег пада подршке демократама.

(Данас/Фронтал)