БЕОГРАД - Тужилаштво за ратне злочине покренуло је преткривични поступак за стрељање 1.800 Бошњака јула 1995. године код Србренице.

Замјеник тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже да је у том случају планирано и спровођење финансијске истраге.

"Прерано је да се говори о именима осумњичених, али се истражује улога свих оних који би могли да буду одговори за тај злочин", рекао је Векарић.

Он је додао да ће у том случају бити спроведен "мултидисциплинарни поступак", који поред кривичне истраге обухавата и финансијску истрагу до које ће доћи сходно Закону о одузимању имовине кривичним дјелом, када се за то стекну законски услови.

Иначе, да би се наложило спровођење финансијске истраге потребно је покренути кривични поступак против осумњичених. Уколико се финансијском истрагом утврди да су осумњичени имовину стекли кривицним дјелом, у овом случају "ратним профитерством", њима и њиховим сродницима пријети одузимање имовине, најприје привремено, а потом и трајно.

За стрељање 1.800 Бошњака јула 1995. године код Србренице сумњиче се припадници 10. диверзантског одреда Војске Републике Српске, који је, како је пренио "Блиц", био под директном командом хашког бјегунца Ратка Младића као команданта Главног штаба Војске Републике Српске.

Припадници тог диверзантског одреда, као и још 20 војних команданата, сумњиче се као одговорни за то масовно убиство, а Тужилаштво испитује и улогу Ратка Младића у овом злочину, пренио је "Блиц".

Младић је у Хагу оптужен за геноцид, злочин против човјечности и кршење обичаја ратовања, и за пљачку имовине.

У оптужници се на неколико мјеста констатује да су пљачкани стамбени, пословни и вјерски објекти.

Младић је имао статус активног војног лица и у СР Југославији, све док указом предсједника СРЈ Војислава Коштунице 28. фебруара 2001. године није пензионисан.

Пензију је уредно примао до новембра 2005. године када му је замрзнута.

Сва његова непокретна имовина дошла је под удар прописа ступањем на снагу Закона о замрзавању имовине хашким бјегунцима, усвојеног у Скупштини државне заједнице Србије и Црне Горе 7. априла 2006. године.