Лидер Српске напредне странке Томислав Николић ангажовао је Вилијема Монтгомерија за услуге лобирања и плаћа га 7.500 долара мјесечно. Поставља се питање ко лобира за РС и колико га плаћамо?

Лидер Српске напредне странке Томислав Николић ангажовао је прошле године бившег америчког амбасадора у Београду Вилијема Монтгомерија да му помогне да поправи имиџ о странци у САД и ЕУ. Савјетнички хонорар је 7.500 евра мјесечно, плус трошкови.

Пише: Рашо Ковачевић

Уговор су Николић и Монтгомери потписали 18. септембра 2010. године и он је доступан на сајту америчког министарства правде (www.fara.gov), а поред поправљања имиџа напредњака у САД и ЕУ, Монтгомери се обавезује да ће помоћи да СНС освоји власт у Србији.

У формулару који је Монтгомери попунио јер је као амерички лобиста обавезан да пријави сваки уговор са странцима, као главни циљ посла наводи се да СНС „као домаћа партија, жели да кроз демократски процес побједи на предстојећим националним и локалним изборима”.

Као метод рада описује се да ће Монтгомери „кроз редовне недељне сусрете са предсједником странке и његовим савјетницима, као и кроз периодичне писане аналитичке извјештаје радити на побољшању имиџа СНС и помоћи да се трансформише у прихватљиву европску демократску партију десног центра”. Такође, Монтгомери ће СНС савјетовати о томе шта су „црвене линије” чије би прелажење у САД и земљама ЕУ било схваћено врло негативно.

На молбу београдског листа „Блиц“ да открије како је дошло до сарадње, да ли ће бити настављена и да ли је Николић „захтијеван клијент“, Монтгомери је објаснио да „не би било професионално да коментарише однос са било којим клијентом“ и упутио их на напредњаке.

БЈРМ, ”Пинки” и ми...

Овај случај је посебно занимљив нама у Српској пошто влада РС такође плаћа услуге лобиста и њихови уговори се такође могу пронаћи на сајту америчког министарства правде.

Оно што је посебно занимљиво јесте да влада Српске има закључена чак три уговора са лобистичком кућом ”Квин Гилиспи”, иако је на сајту америчког министарства правде могуће пронаћи само два уговора.

У првом уговору који је влада потписала, а који је закључен почетком 2007. године и односи се на 12 мјесеци 2007. године, стоји да ће влада плаћати услуге лобирања 106.000 америчких долара мјесечно, плус мјесечне трошкове у износу од 16.600 америчких долара мјесечно.

Дакле, у питању је годишњи уговор од 1.272.000 америчких долара, а који са трошковима достиже цифру од скоро милион и по америчких долара, или прецизније 1.471.200 америчких долара.

Други уговор нажалост није могуће пронаћи на сајту америчког министарства правде, а доказ да он постоји јесте трећи уговор, који је у ствари анекс на други уговор. Судећи према том анексу, влада је други уговор потписала 24.12.2007. године и он је важио до краја 2009. године. Овим анексом, влада је сарадњу са лобистичком кућом ”Квин Гилиспи” продужила до краја 2010. године.

Оно што се може видјети у овом анексу јесте да је влада умањила трошкове ставки из првог уговора, а који су очито били непромјењени и у другом уговору. Тако у овом анексу стоји да ће влада умјесто 106.000 америчких долара мјесечно, у 2010. години плаћати 90.000 долара, а умјесто 16.600 америчких долара за трошкове, у 2010. години тај износ је умањен за 600 америчких долара.

Трећа ставка у овом анексу се односи на укупне мјесечне трошкове који су до потписивања овог анекса износили 122.600 америчких долара, а овим анексом тај износ се смањује на 106.000 америчких долара мјесечно.

На основу овога, видимо да је влада Републике Српске услуге лобирања у периоду од почетка 2007. године, па до краја 2009. године платила 4.413.600 америчких долара. Цијена лобирања је у 2010. години нешто умањена и износила је на годишњем нивоу 1.272.000 америчких долара.

Дакле, влада Српске је до краја 2010. године на рачун лобистичке куће ”Квин Гилиспи” уплатила укупно 5.685.600 америчких долара.

Занимњиво је погледати и клијенте лобистичке куће ”Квин Гилиспи” међу којима су и неке од највећих свјетских компанија, али и ”Пинк медиа груп” Жељка Митровића. Што се тиче држава, ту је једино Република Македонија за коју можемо претпоставити да услуге лобирања плаћа како би престала бити ”бивша југословенска”, а познато нам је колико је успјешна у томе.

Све у свему, могло би се закључити да је Вилиам Монтгомери јефтин, поготово уколико узмемо у обзир да је у питању особа која је била амбасадор и у Србији и у Хрватској, и то у периоду када је овај регион био међу главним приоритетима америчке спољне политике.

Мада ипак, више људи зна за ПИНК...