Оснонвни и општи економски показатељи и параметри увијек су били развој малих исредњих предузећа, раст и пад БДП, инфлација, фискална и монетарна политика. Шта од ових показатеља може да се дефинише као успјешно у БиХ ?

Пише: Стефан Драгичевић

Малих предузећа је све мање, средња опстају ради малих и краткорочних субвенција од стране државе као и горући кредити за енормно високим каматама, а они највећи тј. гиганти су се развили захваљујући профитерству и "блискости са властодржачком структуром" што су најчешће јавна предузећа.

Увијек се у држави постављало питање "ко води заправо економски сектор и ко је задужен за питања економске и социјалне сфере живота" ? Анализе показују да многи грађани, али иуважени и самостални привредници сматрају да економијом државе заправо управљају политичари који ће уложити силан новац у јавну потрошњу, али и јавну набавку која све више води државу ка тоталној деструкцији и тржишној дестабилизацији. Додуше, тржишна дестабилизација није никакво чудо ако се узме у обзир да је БиХ одавно изгубила сваку шансу да се са конкуренцијом између држава југоисточне Европе избори за неку своју позицију.

Чак и у оном гдје је она можда и најјача - природни ресурси.

Погубан утицај политике

Наиме, јасно је свима да економија као врло важна и витална грана сваке државе мора имати своју ликвидност и мора имати врло флексибилне како министре тако и све унутар те економске институције. Међутим, БиХ са својом централном банком али и са министарством једноставно је "под јаким дејством политике" која руши, дословно, све њене могуће реакције у покушају да макар ублажи страшни дефицит и минус у коме је БиХ ушла. Спољни дуг БиХ сада је око 4,19 милијарди КМ или 16,9% БДП-а. То напросто гуши сваку климу да се стање стабилизује макар исаме инвестиције порасле. Са друге стране, мало је вјероватно да ће у току кризе, а посебно у 2011. када се очекује најјачи удар на мале и неразвијене државе - повећати своју приходну иинвестициону страну. Напросто, БиХ не може да стабилизује буџетски биланс из једног једноставног разлога - Страна предузећа државу БиХ сматрају нестабилном, али првенствено у политичком смислу и с те стране не би да се излажу ризику утрошених средстава.

БиХ може да повећа БДП и то је свима јасно, али не може са растом индустријске производње да нагло отвара нова радна мјеста и нове погоне јер предузећима је потребан дуготрајан опоравак. Посебно се то односи на предузећа која се баве пољопривредном дјелатности, а која данас најпростије речено, преживљавају како знају и умију у току кризе и у времену када држава апсолутно нема слуха за потребе пољопривредника. Сама чињеница да је вјештачко ђубриво порасло чак за 70% сељацима се то не исплати узимати јер неће ништа зарадити. Али од свега је важно да ти исти сељаци дају и плаћају порез држави, а држава њима подстицај неће дати "док се не стабилизује буџет". Та стабилизација буџета траје још од краја 1996. године, а никакве резултате не даје и поред свих силних донација из иностранство.

Сама чињеница да је РС задужена чак за 3,279 милијарди КМ довољно говори о потпуној капитулацији домаће привреде. Продао се Телеком, продала се рафинерија нафте и рафинерија уља... и сад... нема се шта продати, а нема се ни на чему зарадити. Ако неко мисли да ће од недавно започетих истраживања налазишта нафте на простору РС, она силно профитирати - тај се гадно вара.

ЦЕФТА потиче извоз

Најбољи примјер и једини свијетли примјер који је БиХ показала јесте извоз према земљама ипотписницима ЦЕФТА гдје је извезла робу вриједну око 400 милиона КМ. Суфицит БиХ има са Црном Гором, “Косовом” и Албанијом, а дефицит са Хрватском и Србијом је још енорман.

Дакле, стање увоза и извоза опет стагнира и опет је статично јер БиХ гуше и други проблеми каошто су "немогућност бх предузећа да се пробију на тржиште ЕУ" што је поражавајуће не могу да обезбједе ни учешће на берзи колико је конкуренција јака.

Основни проблем извоза БиХ остаје низак ниво производње, а посебно производње за извоз, која у свему може бити конкурентна на страним тржиштима, док је други кључни проблем лоша структура извоза, коју карактерише извоз сировина и полупроизвода, а мање готових – финалних производа.

Даље, јако је поражавајућа чињеница да ће БДП једва у првом кварталу да се дигне изнад нуле што је условљено јако спором производњом, а с друге стране што БиХ тренутно има јако мало спољних улагања. Међутим, БиХ је у овој години креирала, али потом и пропустила прилику да стратешки побољша своју позицију у ЦЕФТА, закључивањем билатералних протокола о узајамном признавању докумената акредитованих тијела за оцјену усклађености с водећим партнерима – Србијом и Хрватском, чиме би се уклонила већина актуелних баријера.

Економске прилике показују да је БиХ тотално урушена привредна земља јер њеном економијом владају властодржци. Властодржци су ти који не знају "како да планирају буџет" и који на основу тога креирају јако лош маркетинг земље.

Социјална сфера - постхуманитарна криза

Социјална страна је више него алармантна, будући да се борцима из РС и ФБиХ из године у годину смањује борачки додатак, да многи млади немају услова да се запосле, многи нису ни квалификовани... и све то доводи до једне постхуманитарне кризе гдје људи, дословно, трче за хљебом. Такав сценарио креирали су они који нису желили да учествују у стабилизацији.. то су они који буџет сматрају властитом касом и који по својим потребама гомилају јавну потрошњу док народ нема од чега да купи основне намирнице за живот. Већ се назиру поскупљења хљеба, брашна, уља, млијека.. и то све довољно говори колико ова власт апсолутно не ради ништа да би заштитила своје грађане од намета и захтијева различитихпривредних грана и дјелатности.

Истина, у читавом свијету поскупљују животне намирнице, али сигурно државе не сједе скрштених руку као наша, а најбољи примјери јесу Француска и Мађарска која су заштитили своје грађане тако што су индустријама рекли "не повећању животних намирница". С друге стране, ни предузетничка страна предузећа у РС није добра.

О цијелој кризи најбоље свједочи чињеница да је тренутно у РС незапослено више од пола милиона људи, а у цјелој БиХ то износи око 40% становништва.

Највећи изазов у економској кризи изазвало је поред незаослености и драстичан пад платне способности грађана односно потрошачка корпа. О томе свједочи показатељ да је просјечна нето плата у Републици Српској лани износила 784 КМ и номинално је мања за 0,5 одсто, а реално за 2,9 одсто од просјека у 2009. години. Највећа примања у прошлој години у просјечном нето износу од 1.221 КМ имали су запослени у финансијском посредовању, те 1.046 КМ у државној управи.

Колико је криза узела маха можда најбоље свједочи и податак да је око 83% младих у БиХ незапослено. Многа предузећа траже људе са искуством и људе који посједују вјештине, способности управљања... међутим, тиме се све више ниподиштавају млади.

Многи градови у РС немају више нити средстава, а камоли нацрт буџета општина јер су задужења из прошле године их приморали да значајно скрешу средства намјењена за 2011. годину. Добојска регија без уплитања органа РС не може да преживи ову годину, а то најбоље свједочи податак да се почело и са наплатом расвјете по градским насељима и по мјесним заједницама.

Предузетници малих предузећа немају више од чега да измирују и да уплаћују доприносе чиме је знатно урушен и њихова валидност да потрају у мало дужем периоду. Колико је ситуација незогдна и по том питању најбоље показује истраживање "Њу маркет конслатинг" гдје је у 2007. години регистровано више од 15.000 предузећа, а за десет мјесеци 2010. године тек 8.616 нових предузећа.

Уз то када се дода и чињеница да су фондови ЕУ затворени за БиХ због политичке блокаде инеформирања власти добије се прави епилог и ситуација у којој се држава налази. Више је него јасно да политичари коло воде док народ вапи за било каквим примањима. Јасно је да ће се што-шта ново отворити од иновација када се отклони криза власти, али с друге стране до тада имају да се нагомилавају трошкови које треба евидентирати.

Криза у БиХ од рата

У БиХ криза није почела у 2009. - економска криза је заправо почела од краја рата и њу се покушавало консолидовати страним донацијама, али данас у 2011. она је дотакла дно. Политика је највећи фактор због чега БиХ не може ни да креира раст БДП иако има све услове за добру производњу било које врсте робе.

Мртвило бх привреде огледа се у сљедећем:

1. Инвеститори БиХ доживљавају као још увијек нестабилну државу и као такву не желе да ризикују своја уложена средства
2. Политика неурачунљивости - не зна се гдје иде новац од страних донација односно гдје је ишао
3. Рупе у законима
4. Никакав вид подстицаја привреди у виду субвенција
5. Немогућност ријешења привредних субјеката са надлежним министарствима
6. Велика јавна потрошња
7. Немогућност развоја малих и средњих предузећа
8. Бирократија
9. Пад животног стандарда

За овакво стање једноставно не постоје алтернативне акције за ублажавање, једино ако БиХ у догледно вријеме не постане центар свијета којој ће се сви смиловати и "убацити у шешир коју пару".