Српску за 19. рођендан није дочекало ништа ново. Можда једино дилема: Кухамо ли се у уљу или на води?

Република Српска није нешто што се може стрпати у уста, али неки је отуда не ваде. Притом, ваљда мисле да је у истој ишчезао било ко, ко мисли својом главом и још има храбрости то јавно рећи. Но, као што на Фронталу читате сваки дан, није. Срећом.

Шта је Српској приложено као поклон уз рођендан? Отворен је коначно аутопут до Градишке на Сави? Почели радови на оном до Добоја? Отворена је нова фабрика кроасана, умјесто оне која је пропала и поред помоћи из буџета? Рафинерија биодизела је представила свој профит и напунила буџет? Најзаслужнијим за постанак РС су уручене похвале и ордени, кад пара за станове или нова кола нема пара? Они поплављени су збринути? Направљен је аеродром у Требињу? Пуштен је у погон било који производни гигант? Неко је објаснио који су резултати и гдје су потрошене паре од продаје телекомуникационог сектора? Власти РС су повукле стратешке потезе, који на најпригоднији начин обиљежавају деветнаест година од проглашења јој и обећавају сигурну будућност?

Све што смо добили је прича

Но, барем да је та прича лијепо упакована. Барем то. Па да је РТРС емитовала документарац о хронологији настанка Српске, или смо приказали неки пригодан играни филм.

Умјесто тога, пуштен је покоји филм србијанске продукције, као она ванредно лоша романтично-љубавна мелодрама са пуцањем, позната као Св. Георгије убива аждаху. И био је неки документарац о цркви у Русији, па смо имали ријетку прилику да видимо ћирилицу као титл на „националној тв-кући“. Како су кренули у „чувању Српске“, вјероватно ће мијењати име у ПТПЦ.

Једино конкретно што смо добили, јесте нови монолог Милорада Додика, који је повремено допуштао да га прекине насмијана женска особа, која му се на крају захвалила што је „одвојио вријеме“ да се обрати људима који су га изабрали да им служи, и заступа њихове интересе. Присуство још једне особе у студију, вјероватно се предузима у сврху већег избора кадрова који се могу употријебити приликом Милорадовог рецитала, да људима не додије његова фаца.

Или, евентуално, да има ко рећи „Није ни то проблем“, ако ствари почну да личе на ријалити шоу више него што је предвиђено предизборним параметрима.

Ко памти, себи памти

Сви ви који тражите да се испуне предизборна обећања, заправо сте врло зли и безобразни. Тако је и Момчило Крајишник својевремено позивао на „национал-романтизам“ тврдећи просветној радници која се укључила у програм и тражила плату, да му се дјеца обрадују ако им да „пет динара да изађу у град“. Сви знамо шта је са њим касније било. Исто што и са динарима.

Због таквих незгодних паралела, ваљда се и не емитују документарци о историјату РС, будући да су утисци о томе још врло живи и дневнополитички употребљиви. Зато је овај пут АТВ преузела улогу државне ТВ, и послије еона тоталне бесловесности, снимила један документарац на тему која је заиста битна свим људима у Дејтонској творевини, а зове се Мит о богумилима.

И тако се то ради!

Примјера ради, овај видео клип који се налази горе, направљен је од стране екстремно-исламистичких, клеронационалистичких снага из ФБиХ, како би изазвали што већу мржњу према српском народу и његовој Републици. Но, такав клип, наишао је на одушевљење циљне групе која се није планирала, те су исти прихватили и са поносом емитовали.

Свиђало се то некоме или не, али овај чико у хеликоптеру је један од многих униформисаних, који су најзаслужнији за постанак и опстанак РС. И са тим ће се морати помирити. То су историјске чињенице.

Додуше, војнике предсједник РС не зове на пријем поводом Дана Републике, јер за њега су неки други „јунаци нашег доба“.

Шта се може?

Јасно је да су сви они који краду, лажу, отимају и причају напразно; главни непријатељи будућности Републике Српске. Сад је прошло вријеме великих ријечи и ратних поклича (типа референдум), и они који хоће добро свом народу и држави треба буду поштени. Још више – да поштенски раде.

Могло би се, за почетак, изаћи са планом шта се намјерава урадити у наредне четири године. Могло би се, ако се већ каже да одлука Валентина Инцка о блокирању закона о државној имовини РС неће изаћи у Службеном гласнику, да се тако и поступи. Могло би се, ако се већ хоће причом представљати као борци за Српску, да се крене са укидањем одлука наметнутих од стране високих представника.

Могло би се то учинити прво са оним што нам нико у свијету не би могао оспорити јавно и аргументовано – а то је грб и химна. Могло би се, као припрема за наредни јубилеј, да се као приредба организује нешто озбиљније и значајније од кошаркашке утакмице између Игокее из Александровца и Борца из Бање Луке. Тешко да то представља интелектуални и продукцијски врхунац Српске. Има нас које живо заболе за карикатуру Енглеза у "свечаној академији" која је у току, а да при том не мислимо на Александра Бланића.

Ма, сви ми знамо шта би се могло, али стварно је питање има ли ко да хоће, и још битније – да умије?

Позитива за крај

Наравно добрих страна се може наћи, ако се довољно упорно или ентузијастично гледа. И поред традиционалне пасивности и безидејности руководећих, деветнаеста годишњица је коначно донијела најспорији ритам у ерозији државности РС од њеног постанка. Такорећи, улазимо полагано у рутину. Некој офанзиви и креативности у будућности, засад се само надамо.

Зато је ово прилика да се сјетимо оних који су положили своје животе за Српску, те вам редакција Фронтал.РС свима (без обзира којој партији, нацији или вјери припадали) честита Дан Републике Српске, уз поруку да ћемо се за бољу, поштенију, отворенију, креативнију и богатију Српску, борити и у годинама које долазе. То је једини позив који нас дотиче. Барем мањак патриотизма или страначку припадност, нама са Фронтала нико пребацити не може.

Сретан вам свима Дан Републике!