Данас је други дан Божића или Сабор пресвете Богородице. Црква слави Божић три дана који су у њеном календару обиљежени црвеним словом.

Пише: Жељко Свитлица

Осим Српске православне цркве, Божић је јуче славила Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти којима је мир, ових дана, изгледа најпотребнији.

Арчибалд Рајс је говорећи о религији у Срба, рекао како у нашем народу и онај који каже да не вјерује, поводом неког тешког догађаја или велике несреће, оде у цркву и запали свијећу.

Велики пријатељ српског народа је савјетовао, а много штошта је исправно савјетовао, да народ чува ту народну религију, које нема баш свугдје у свијету. Отад прође и мир и рат и још један мир, народ пострада, пострада и религија. Како то бива, дође још један, ваљда посљедњи рат, када се људи вратише напрасно тој вјери. А када је напрасно онда није како треба и добро.

Када се једним обичним радним даном оде на јутарње богослужење, разум почиње да сумња и преиспитује однос, декларативно вјерујућег народа, према молитви, цркви и свему ономе што би уствари требало да чини активности вјерника који за себе тврди да је православац одан цркви. У седам часова и 30 минута пред храмом ћете затећи аутомобил од свештеника, као и црквеног радника који се брине око продаје свијећа и осталих пропратних радњи. Звона Храма Христа Спаситеља у Бањој Луци, у прохладно децембарско јутро,  молитви привуку некокико људи, који се могу пребројати и на прсте једне руке. Пола од тог броја одстоји десетак минута и оде, а пола остане до краја.

Јутарње богослужење у Храму Христа Спаситеља, Бања Лука, 30.12.2010. from Frontal.RS1 on Vimeo.

Сви стоје сами са собом и својим мислима. Ово модерно вријеме и друштво, људи имају другачије јутарње ритуале него прије. У цркву иду само ријетки, а они други поводом славе или великих празника

Људи су се, а свако према свом сопственом признању, вратили вјери. Током  рата су почели да славе славу многи који то нису радили раније, крстили су се и они који су већ одрасли. Саграђене су нове цркве, а православци су скоро сви, а поготовно они који обнашају највише функције на власти и недај Боже, у којег сад сви вјерују, да неко јавно каже да није.

Поводом мисли швајцарског доктора, сви знамо да ту има и оних којима се не мили запалити ни ту једну свијећу некад. И не само међу њима. Што опет не мора да значи да неко није вјерник и да треба да устукне пред нападима оних који себе сматрају за правовјерне, слијепо бранећи и званичне догме и оне које не постоје.

Поноћка

Ипак, Арчибалду би било драго да види, да своју саборност Срби докажу великим празницима, када се масовно окупе у храмовима, у којима често не буде мјеста за све јер деси се да тада пред цркве похрле и млади који су ''дочекали Божић'' у кафанама. Обичај популаран на овим просторима – слично банчење је и код муслимана кад је крај мјесеца поста.

Божићна литургија у Храму Христа Спаситеља, Бања Лука, 07.01.2011. from Frontal.RS1 on Vimeo.

Литургија поводом Рођења Христовог се од ове године служи у поноћ, што је урађено због усклађивања већине храмова у епархијама СПЦ.

Храму Христа Спаситеља у Бањој Луци 6. јануара у 23.55 је био препун и слика је кудикамо другачија од оне јутарње, коју смо описали. Унутар и испред храма екипе РТРС су се спремале да реализују директан пренос молитве, а преко пута у клубовима хотела ''Босна'' је одјекивала гласна модерна ''народна'' музика, чим би неко отврио врата. Може се примјетити да је у поноћ, када је владика бањолучки Јефрем почео са службом, у храму било доста младог свијета, а није виђен нико познат из институција Републике Српске.

Литургија, чији мир су ометале једино експлозије петарди које су се чуле напољу, трајала је до два часа ујутру када је владика Јеферем присутнима честитао велики празник, а затим је прочитана божићна посланица патријарха Иринеја. Они који су дошли да се причесте након поста, остали су да чекају свој ред, а остали су се разишли кућама или кафанама јер је онај ''свјетовни'' уранак, још био у јеку.