Мостар ће данас, након скоро двије деценије, поново постати сједиште Епархије захумско-херцеговачке и приморске, а владика захумско-херцеговачки Григорије службено ће објавити почетак свог столовања у овом граду.

Епархија данас прославља крсну славу Светог Игњатија Антиохијског Богоносца, а Свету архијерејску литургију у Старој цркви у Мостару служиће више епископа Српске православне цркве.

Из канцеларије владике захумско-херцеговачког саопштено је да повратак епископа у двовјековно епархијско сједиште има вишеструки смисао и значај за Мостар и цијелу регију, а резултат је вишегодишњих припрема започетих по завршетку рата - постепеним доласком свештенства и успостављањем црквеног живота међу православнима у западној Херцеговини.

''Враћање сједишта Епархије у град у којем се оно налазило од 18. вијека па до 1992. године, када је због ратних неприлика принудно измјештено у Требиње, чин је подршке и охрабрења Србима повратницима у обнови живота у ратом расијаном и порушеном Мостару, али и народима других вјероисповијести који у својој разноликости вијековима живе раме уз раме у граду на Неретви'', истиче се у саопштењу.

У саопштењу се подсјећа да епископи треба да буду стално уз свој народ и да су бивали кроз цјелокупну историју, и када се бјежало и када се враћало, кућило и градило - увијек тамо гдје је било најпотребније.

Присуство епископа нарочито је потребно Мостару.

''Други јануар, када ће на крсну славу Епархије владика Григорије званично објавити почетак свог столовања у овом граду, важан је датум у животу Цркве у Херцеговини и представља након осамнаест година успостављање континуитета и поновно повезивање у цјеловит организам свих дијелова Епископије. Друге црквене општине неће бити занемарене јер епархијски архијереј треба једнако да буде присутан и у Мостару, Требињу, Невесињу и цијелој Херцеговини'', став је владике Григорија, али и Синода и патријарха.

У владикином саопшењу истиче се да ће Мостар својим положајем омогућити динамичнији контакт и чешће присуство епископа у осталим градовима црквеноадминистративне области.

''Обнављање старог сједишта почетак је новог раздобља у историји Епархије и важан корак у нормализовању живота на њеној територији, али и у Републици Српској и БиХ'', додаје владика Григорије.

Хумску епископију са сједиштем у Стону (позната и као Захумска, Херцеговачка, Требињска, Херцеговачко-захумска) основао је 1219. Свети Сава, архиепископ свих српских и приморских земаља.

Немирна прошлост утицала је на мијењање граница и назива Епархије, али и често помјерање сједишта у којем су столовали епископи - све до 18. вијека, када се оно усталило у Мостару. Током посљедњег рата сједиште епархије било је измјештено у Требиње, односно у манастир Тврдош.

Повратак Срба у Мостар почео је још прије дванаест година, а заједно с народом у долину Неретве вратили су се и православни свештеници који су почели обнову порушених храмова и манастира.

Задњих година обновљена је Стара православна црква у Мостару, манастир Житомислићи, дјелимично је обновљена црква у Бијелом пољу, а ове године почела је обнова Саборне цркве у Мостару.

(СРНА)