Представнички дом америчког Конгреса  донио је одлуку о  војном буџету САД, у износу од 725 милијарди долара.

Пише: Жељко Свитлица

То је највећи законски нацрт о појединачним војним издацима у свјетској историји.

Војни буџет САД је дио федералног буџета који је намијењен Министарству одбране, или, још тачније, дио буџета који одлази било којем субјекту који је повезан са оним што Американци, и не само они, називају ''одбрана''. Из овог буџета се исплаћују плате, обуке, здравствено осигурање за војно и цивилно особље, оружје, опрема, различите врсте операција и активности као и развијање и куповина нове војне опреме. Буџет је подлога за дјеловање свих чланова фамилије америчке војске: Армије, Морнарице, Ваздухопловства, Маринаца и Обалске страже.

Да ли је војни буџет балон који ће експлодирати или пак узроковати да се експлозије чују на свјeтским жариштима која већ горе, а можда на неким новим, тек ћемо видјети. Блогер Фронтала и војнополитички аналитачар Гостимир Поповић нема дилему:

- Када чујемо пројекцију америчког војног буџета за 2011. годину, који има тенденцију раста, нема нам друге него да се забринемо за мир у свијету. Када су САД својевремено објавиле да је војни буџет 100 милајрди долара, сви смо се плашили шта ће се десити – каже Поповић.

Свијет ће упознати нова кризна жаришта, или и даље слушати вијести о мртвима из већ постојећих. Мјестима сталног сукоба, стратези највеће војне силе у историји човјечанства не проричу мир нити га је могуће тако лако успоставити, па и када би САД напрасно одлучиле да дио војног буџета поклоне у неке друге сврхе.

Ако се говори о Сједињеним државама и рату, прво што данас пада на памет је Иран. Меци из творница широм Америке се троше и у Јемену, гдје је такође на снази ''рат против Ал каиде''.

- Јемен може послужити као командно мјесто САД за рат на Средњем истоку, тачније за војно ангажовање око Ирана, сматра Поповић. – Можемо се само питати ко ће у овој ситиацији први да нападне: Иран или Израел.

За Гостимира Поповића нема сумње да ово значи припрему за неке нове оружане сукобе, а поред Блиског и мало даљег Истока и Африке, наш блогер не искљује могућност да се ситуација додатно заоштри на Арктику.

Сложно

Аналитичари указују да многи окрузи америчког Конгреса себе виде као зависне од војне потрошње у циљу одржавања радних мјеста па се конгресмени плаше да потенцијално смање број  радних мјеста током рецесије економије.

Обје америчке водеће политичке странке су  потписнице споразумуа о војној потрошњи и ширењу војно-индустријског комплекса, тако да није било сукоба Републиканаца и Демократа када је војни буџет у питању.

То је опет изазвало  веома мало медијске пажње, или изазова на нацрт закона.  Лако је могуће да ће преко 50 центи на сваки долар пореза на добит ићи на финансирање ратне машинерије, а најзначајнија тачка буџета су и повећања потрошње која су уведене од стране бившег предсједника САД Џорџа Буша и актуелног Барака Обаме.

Машала

Често се говри о промјени стратешких снага у свијету и о силазној путањи којом иде америчка моћ, војна и свака друга. Међутим, војни буџет САД нема смисла поредити са неком другом државом, Русијом или Кином на примјер, јер податак да ја ова цифра готово једнака издацима свих осталих земаља заједно, је довољан и ствара одређену слику о расподјели моћи на свијету.

Слика: Процентуално учешће издвајања за војску у БДП држава

Нови буџет  издваја више на америчку војну потрошњу него што су САД потрошиле током Другог свјетског рата, Корејског рата, Вијетнамског рата, или Хладног рата.

САД су до 2009. године на рат у Ираку потрошиле преко 690 милијарди долара, што је око 2.300 долара по глави становника, а на мјесечном нивоу цифра је око 8.8 милијарди.