БЕОГРАД – Потпредсједник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да је транспорт комплетних залиха искоришћеног нуклеарног горива из реактора у Винчи безбједно стигао на крајње одредиште Мајак у Сибиру.

„Реч је о највећој пошиљци од 2,5 тоне чистог уранијума, коју је пратила Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), а која је путовала више од месец дана”, рекао је Ђелић на конференцији за новинаре и истакао да је Србија сада трајно скинута са листе земаља које су потенцијална мета нуклјарног тероризма.

Честитајући Влади Србије, као и ЈП „Нуклеарни објекти Србије” на успјешно обављеном послу, представник ИАЕА Џон Кели је навео да се Србија на тај начин придружила групи земаља које немају на својој територији високо обогаћени уранијум.

На питање новинара да ли је крајње одредиште у Сибиру сигурно за такву врсту материјала, Ђелић је рекао да је Међународним споразумом предвиђено да се гориво врати у земљу поријекла, а да је одговорност Руске федерације да то уради у складу са међународним стандардима.

Ђелић је рекао да цијели пројекат, започет прије осам година, вриједи 55 милиона долара, од чега је Србија издвојила 60, а међународна заједница 40 одсто средстава.

„Транспорт овог материјала доприноси безбедности не само грађана Србије, него и безбедности целог региона”, рекао је он, нагласивши да је Србија на тај начин показала да је спремна да буде поуздани партнер међународне заједнице и да адекватно обави овај компликовани технолошки посао.

Ђелић је истакао да је фисиони материјал после 26 година почињао да цури и тиме доводио у ризик не само Винчу, већ и окружење, па је транспортом нуклеарног горива спријечен већи еколошки проблем.

Он је додао да Србија намјерава да се сада више укључи у истраживање нуклеарних енергија, да ће наредне године бити примљена у програм за истраживање у оквиру организације ЕУ која се бави атомском енергијом - ЕУРАТОМ и да ће наставити сарадњу са бројним руским институтима који се баве применом нуклеарне енергије у истраживачке сврхе.

Министар науке је истакао да ће Институт за нуклерну енергију у Винчи, у наредном периоду добити значајну подршку у домену људства, али и опреме.

Према Ђелићевим ријечима, Србија нема планове за изградњу нуклеарне електране на својој територији, али се озбиљно разматра могућност учешћа у изградњи НЕ „Белане” у Бугарској.

„Хтели ми или не Белене ће се градити „, рекао је Ђелић, наводећи да одлука о учешћу Србије у том пројекту још није донијета, али да треба размотрити све аспекте и заузети став по том питању.

Ђелић је додао да декомисија у Винчи још није завршена, односно питање складиштења ниско радијационог отпада, и да свака земља, која има било коју форму отпада, мора пронаћи мјесто за његово складиштење.

Он је указао да је важно да се нуклеарна енергија у наредном периоду користи у домену медицине и да Србија намјерава да са ИАЕА потпише уговор о сарадњи на три године.

Ђелић је рекао да ће Србија наставити даље да сноси трошкове прије свега декомисије нуклеарног реактора у Винчи, али и других елемената радиоактивности у том институту.

„У Србији више нема нукеларног материјала”, рекао је и директор ЈП „Нуклеарни објекти Србије” Радојица Пешић, додајући да је пројекат транспорта истрошеног нуклеарног отпада био веома захтјеван и комплексан, али да је изведен на радијационо сигуран начин.

Конвој дужине више од два километра кренуо је из Србије у два сата ујутру 18. новембра, а истрошено нуклеарно гориво је аутопутем транспортовано до суботичке „Азотаре”, гдје су транспортни ИСО контејнери пребачени на воз и отпремљени до луке Копар у Словенији, а одатле бродом до Руске федерације.