Свет је с понедељка на уторак прошао кроз најдужу и најмрачнију ноћ у последње 372 године, а ретки су могли да прате тотално помрачење Мјесеца и његову лепоту у широком спектру боја.

То се догодило захваљујући рijеткој појави током које се Сунце, Земља и Мjесец налазе у истој линији на дан зимског солстицијума, најкраћег дана у години.

У невjероватним бојама Мjесеца у потпуној Земљиној сjени могли су да уживају само сретници у Северној Америци и на крајњем сjеверу Европе, и то ако им поглед према небу нису заклањали облаци.

Западна Европа била је свjедок почетне фазе помрачења, до заласка Мjесеца, а западна Азија завршне фазе у тренуцима изласка Мjесеца.

Помрачење је почело у 8.33 по средњеевропском времену уласком Месеца у призму Земљине сене и трајало је до 12.01, кад је из сене изашао и последњи дио Мјесеца, али фаза потпуног помрачења, у којој Земља физички заклања Месец од Сунца, почела је у 9.41 и завршила се у 10.53.

Од почетка до краја помрачења, Месец је променио низ боја - од наранџасте, бакрене, љубичасте, па чак и крвавоцрвене, какав је био у пуном помрачењу, али ни у једном тренутку није био потпуно невидљив због резидуалног (преосталог) свјетла које се према њему одбијало од Земљине атмосфере.

Потпуна помрачења Мjесеца на зимски солстицијум веома рijетко се догађају, а последње је забиљежено 21. децембра 1638. када је трајало од 1.12 до 2.47 часова.